Treneri iz Srbije koji su kuvajćanski klub doveli do titule državnog šampiona (Aleksandar Petrović je prvi desno)

U Kuvajtu je sinoć održana proslava titule prvaka države u odbojci koja je pripala klubu “Kazma”. Veliki deo zasluga za uspeh ovih sportista pripada sjajnim momcima iz Srbije. U stručnom štabu “Kazme” nalaze se dva trenerska gorostasa sa Balkana i jedan fizioterapeut, bez čijeg angažovanja odbojkaši “Kazme” teško da bi danas bili državni prvaci.

Aleksandar Petrović, kondicioni trener “Kazme”, u intervjuu za Naš Biro govori o dolasku u Kuvajt, načinu života i rada sa arapskim sportistima, kao i o utiscima koje je stekao u ovoj bogatoj zemlji.

- Ekipu sa kojom sarađujem upoznao sam 2013, tokom njihovog boravka u Srbiji na pripremama za GCC (Gulf Country Championship), najbitnije takmičenje za sve sportove u ovom regionu, takoreći arapska olimpijada. Tada su me angažovali da sa njima odradim fizičku pripremu. Nakon odlaska iz Srbije proveo sam sa njima dva meseca u Kuvajtu, međutim tada nismo uspeli da se dogovorimo za neku dužu saradnju. Prošle godine su me kontaktirali ponovo, ponudili mi dobar trogodišnji ugovor i eto me ovde sa porodicom.

Čitav stručni tim "Kazme" je iz Srbije. Da li Vama lično to olakšava posao?

- Stručni štab našeg tima čine Aleksandar Seničić , glavni trener, inače nekada pomoćni trener naše reprezentacije, Marko Simojlović, fizioterapeut i moja malenkost. Aleksandar i Marko su ovde već pet godina i sa klubom su osvajali sve titule u Kuvajtu. Takođe su prošle sezone osvojili treće mesto na Arapskom klupskom prvenstvu. To što smo svi iz Srbije značajno nam olakšava posao i saradnju. Inače, ima mnogo naših trenera ovde u svim sportovima.

Da li su svi odbojkaši "Kazme" Kuvajćani ili ima i sportista iz drugih država?

- Naš tim čine igrači koji su amateri, osim dvojice profesionalnih igrača stranca, koje svaki klub ima pravo da angažuje. Ove godine Ministarstvo sporta je stopiralo angažovanje stranaca u ekipama, osim u fudbalskim; međutim, od iduće sezone ćemo ponovo imati strance u ekipi, što značajno podiže kvalitet sporta. Sam sport u Kuvajtu je amaterski, što ima i dobrih i loših strana. Dobra strana je što oni sport posmatraju kao zabavu i rekreaciju, što je danas u profesionalnom sportu narušeno. Loša strana je što mi kao treneri i stručni štab ne možemo da planiramo dugoročni trenažni proces. Jednostavno ne znate koliko će vam igrača doći na trening. Ukoliko im se ne trenira ili imaju obaveza, prosto neće doći na trening ili utakmicu. Ukoliko to ne prihvatite kao trener, u problemu ste. Dešavalo se, na primer, da fudbalski golman ode nakon završetka poluvremena prvenstvene utakmice zato što mora da vozi majku na aerodrom. Sa te strane, rad nas trenera je teži nego rad sa profesionalnim igračima kod kojih znate da moraju da ispune svoje radne obaveze.

Detalj sa proslave

Da li su Kuvajćani talentovani za odbojku?

- Generalno, Kuvajćani nemaju fizičkih predispozicija za vrhunski sport, što im se ne može zameriti. Tek posle 1950. počeli su da koriste klima uređaje. Do tada su danju uglavnom spavali u šatoru, a noću je počinjao društveni život. To je i danas običaj - mnogo su aktivniji noću, a tokom dana obožavaju višečasovnu “dremku”. U našem timu igrači već duži niz godina igraju zajedno, i sa trenerom Seničićem su ostvarili mnogobrojne uspehe. Zahvaljujući tome imaju poverenja u naš rad, pa uglavnom nemamo problema u ostvarenju zadatih ciljeva. Odbojka u Kuvajtu nije popularan sport, poput fudbala i futsala (koji postaje sve popularniji). Najvatrenije se navija na fudbalskim utakmicama.

U Srbiji su kondicioni treneri nekako uvek u drugom planu, i po popularnosti i po finansijama. Da li je takva situacija i u Kuvajtu ili ne?

-Zasluga kondicionih trenera za uspehe klubova je, na žalost, u senci ne samo u Kuvajtu nego i u ostatku sveta i Evrope. Prvi neuspeh ekipe i zna se - glavni krivac je kondicioni trener. Prvi veći uspeh zasluge se pripisuju glavnom treneru. Vrlo često se dešava da prilikom prozivanja tima na utakmicama ime kondicionog trenera preskoče. U svakom pogledu nezasluženo. Srećom, igrači znaju koliko truda i znanja ulažemo u poboljšanje njihove fizičke pripreme i rehabilitacije nakon povreda, pa se povremeno u nekom intervjuu provuče ime nekog kolege.

Aleksandar Petrović sa suprugom i sinovima na proslavi povodom osvajanja državnog šampionata u Kuvajtu

Kako ste se navikli na život u ovoj bogatoj arapskoj zemlji?

- Prvi utisak bio je bolji nego što većina ljudi očekuje iz priče sa ostalim došljacima - svi očekuju manje zelenila i više pustinje. Karakterističan je i miris peska i mora koji se oseti kada je povećana količina vlage. U prvo vreme neobično je videti muškarce i žene u njihovim tradicionalnim odelima, pa prosto ne možete da ne gledate u njih. Kasnije se naviknete.

A vrućine?

- Vrućine uglavnom izbegnemo. S obzirom na to da imamo ugovore na 10 radnih meseci godišnje,od 20. avgusta do 20. juna, najtopliji deo godine smo u Srbiji.

Kako izgleda život u Kuvajtu iz perspektive jednog Evropljanina?

- Kuvajt je veoma bogat grad-država, što se u infrastrukturi uglavnom ne vidi. Kuvajćani ne mare toliko za društvenu sredinu i ekologiju. Iz mog iskustva mnogo uređenije države u tom smislu su UAE i Katar. Sam grad opasan je morem i taj priobalni deo je najlepši i nauređeniji. Podseća vas da ste ipak u bogatoj državi. Kako ulazite dublje u grad postajete razočarani; stare zgrade, puno peska i prašine,smeća. Ono što nama najviše nedostaje je trotoar! Ako želite da se prošetate sa decom po kraju u kome živite prosto je nemoguće i nije bezbedno, s’ obzirom na to da niko ne poštuje pešake i pešački prelaz. Jedino preostaje priobalni deo koji je uređen za šetnju. Život u Kuvajtu je odličan za porodicu: ima dosta zabavnih sadržaja za klince, more je blizu... Sa druge strane, život za samce je teži; nema klasičnih kafića, diskoteka, pozorišta, koncertnih događaja, alkohola (krigla hladnog piva je ono što većini najviše nedostaje u vrućim danima).

Sinovi Aleksandra Petrovića sa medaljom koju je "Kazma" osvojila zahvaljujući i angažmanu njihovog oca

Kako ste prihvatili mentalitet ljudi uz koje živite?

- Kuvajćani su ljubazni i dobrodušni. Odrasli u blagostanju i bogatstvu, bez ikakvih odgovornosti i obaveza, većina njih nesvesno ne poštuje dogovore koje ste sa njima ostvarili, pa često zaborave i sa te strane nisu ažurni. Sa njima sve može ali – lagano! Čemu žurba i rokovi, sve može, ali polako. Novac im je veoma važan, cenkanje je uobičajena pojava, ali to im ne treba uzimati za zlo, takva im je priroda. Njihova opuštenost se oseti na svakom koraku, i to je jedna od najboljih stvari ovde - nema stresa ni u poslu, ni u životu. Sve što želite ćete uglavnom ostvariti i završiti, samo strpljivo.

Koliko je srpska zajednica povezana u Kuvajtu?

- Svakog petka, kada ovde počinje vikend, Srbi se tradicionalno okupljaju u Marina parku blizu mora. Tu se družimo, razmenjujemo mišljenja i iskustva. U jednom trenutku u parku možete čuti srpski jezik kao da ste na Adi Ciganliji!

Da li biste voleli da karijeru završite u Kuvajtu ili nameravate da se vratite u Srbiju?

- S’ obzirom na to da su uslovi života u finansijskom pogledu u Kuvajtu neuporedivo bolji nego u Srbiji, nameravam da sa svojom porodicom ostanem ovde što je duže moguće.

Snežana Moldovan

Foto: Privatna arhiva