U čemu je lepota života? Pa, ima dosta stvari što prožimaju vek i čine ga lepim. Ali, čudnost je ta koju lepotu čini kompletnom. Predznak čudnosti je mističan i privlačan, ono što pokreće intrigu i interesovanje. Dođe momenat kad pomisliš - ovo je sjajno, ali zbog mnogih stvari koje okružuju tu sjajnost, postaje još sjajnije. Jedan momak, blaga narav, ravnica i lopta. Velika zemlja, najbolja košarka, galamni svet i koš. Probaci je majstore, spoji ti to sve u jednu stvarnost.

Zvuči nemoguće? E, pa moguće je. Ako imaš dobrog kovača. A, mi ga imamo, tu pred očima. Osećaj nas ne vara, oči dobro vide... Da, to je on. Kovač je odavde. Kuje naše i svoje ime u zvezde. Miran pogled, tiha reč i jak zamah sa čekićem. Zvekećao je čitav svet, udarac za udarcem, pa sve snažnije. Isti svet je slušao i gledao kako kovač radi i radi, ne zabušava.

Njegov dan je bio naša noć i obrnuto. A, budili smo se zbog njega, gledali kako kuje i danas je čekić iz ruke pao. Ne zato što je težak, nego zato što je jedan posao gotov. Ima još posla, ali je skovao nešto i izneo pred nas. Da. Skovao je lepotu života. Skovao je njenu suštinu. Bol, znoj i krv kao nakovanj, smeh, suze i ljutnja kao piljci. Lepota života je vrhunac muke života. Zlatnim slovima je kroz nju uvezano: Bori se i neće ti biti dato, nego ćeš sam uzeti. Danas se to desilo. Verujte mi na reč.
Šta? Kovač kako se zove? Pa, Nikola. Jokić mu je prezime. Njegov rad nam je svima za nauk da ništa nije nemoguće i nije pitanje koliko ga želiš, nego koliko radiš za to. Tako je. Nikola Jokić ti nije kazao, nego pokazao. Ubojit ti čekić bio doveka i mirna ti glava bila naveka, Somborče mladi.

IZVOR: Telegraf

Miloš Bećagović