Danijela Stojanović (55) sedi na terasi svoje kuće i pije kafu. Gleda kako joj brodovi prolaze ispod prozora. Njeno dvorište je - Pacifik. Posle ličnog brodoloma napustila je Beograd i preko okeana se uputila na drugi kraj sveta.

Odluka...

- Razlog našeg odlaska na Novi Zeland možda nije baš uobičajen. Pre par godina moj suprug i ja smo se razveli. Bila je to posledica nekih naših preispitivanja, krize srednjih godina. Onda smo se pomirili i rešili da nađemo neku opciju funkcionisanja koja oboma odgovara. Želeli smo da živimo u nekoj zemlji koja je sređena, gde život nije težak. Inače, imamo odrasle sinove, i unuka čak. Možda je naš slučaj i po tome neobičan - obično iz naše zemlje odu mladi ljudi, roditelji ostanu, a kod nas je obrnuto - priča Stojanovićeva.

Njen slučaj nije bio neobičan samo zbog godina. Ona i muž su u Srbiji imali dobre poslove. Nisu preko pola planete otišli trbuhom za kruhom, nego - umom za dušom.

Vreme/nevreme za promenu

- Ja sam psiholog i psihoterapeut, bavila sam se privatnom praksom, a on je inženjer poljoprivrede, radio je u pčelarstvu, na poslu selekcije matica. Uvideli smo da nam treba promena načina života, neka nova zemlja, novi ljudi. Kada je suprugu ponuđen posao blizu Krajstčrča spakovali smo se i otišli. Posle 20 sati leta, sleteli smo u sasvim drugačije društvo - objašnjava Danijela.

Nisu se pošteno ni raspakovali, a Novim Zelandom je protutnjala vest koja je najveći strah svake ostrvske zemlje. Iz Beograda se Danijela iskrcala pravo pred - cunami.

- Posle zemljotresa u Čileu najavljeno je da smo na putu cunamija, a mi iznajmili kuću na obali Pacifika! Srećom, prvi komšija nam je objasnio da nema razloga da idemo u sklonište. Cunami je prošao oko ponoći, i sve je bilo u redu. Niko nije pravio paniku, jer postoji veliko (opravdano) poverenje ljudi u sposobnost društva da zaštiti njihove živote - objašnjava Stojanovićeva.

Zemlja iz snova samo ako...

Za mesec dana u Novom Zelandu otkrila je zanimljive osobenosti daleke "zemlje iz snova".

- Sve je uređeno tako da se sa velikim poštovanjem odnose prema ljudima i prirodi. Mi smo došli zimi, pa je malo teško prilagoditi se, pusto je. Meštani su ljubazni, ali imaju svoje male krugove u kojima se kreću, i pridošlice ne prihvataju baš brzo kao deo svog društva. Inače, veliki problem je i što nemam položen vozački ispit. Ovde skoro svako ima svoj automobil - zemlja je velika u odnosu na broj stanovništva, pa je sve raštrkano, velike su udaljenosti između mesta i kuća - otkriva psiholog.

Pored vozačke dozvole, Danijela savetuje da ponesete i - znanje. Ako neko želi da dođe na Novi Zeland, ono što mu ona preporučuje je da: 

1) obavezno ima položen vozački ispit, 

2) solidno znanje engleskog jezika i (najvažnije) 

3) da dobro zna da radi neki posao. 

- Ovde se najviše ceni kako i koliko radiš, a ne koje si škole završio. I svi rade, i to od rane mladosti. Pored škole, mladi ljudi zarađuju sebi za džeparac, ili volontiraju, da bi naučili neki posao i dali svoj doprinos društvu - objašnjava psiholog.

Ako se dvoumite...

Ovo je savet koji je dala svim čitaocima:

- Ukoliko si uplašen od života i bežiš od njega, potrebno je, ako želiš da promeniš to, da napraviš jedan korak – korak u nepoznato. Možda možeš najpre da zastaneš i zapitaš sebe da li si spreman za taj korak. Da li si spreman da zaista rizikuješ? Ukoliko si spreman, rizikuj malo. Ukoliko nisi, i to je u redu. Možeš da sačekaš svoj trenutak za rizik.

A. Tanasković/24 sata

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče:

FOTO PRIČA: Preoblikovanje srpske tradicionalne brvnare

Od Dubaija do Abu Dabija za 15 minuta!

Srbija noću: Ove slike će vas oduševiti!