Svet u kojem živimo danas menja se brzinom svetlosti. Više nego ikad postalo je jasno da postojeći sistemi učenja ne samo da ne doprinose usvajanju višedisciplinarnih znanja, već ne pomažu ni stvaranju i izgradnji društva koje će u svojoj funkcionalnosti i efektivnosti moći da se suočava sa sve većim izazovima.

U izveštaju Svetskog Ekonomskog Foruma objavljenom januara ove godine, glavna tema je budućnost poslova i strategija za razvoj radne snage u takozvanoj Četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Mnogi od činilaca i pokretača sve bržih promena danas kao što su tehnološki napredak, promena prirode posla i veća fleksibilnost, ekološki i uticaji geopolitike, pitanja etike i konzumerizma, privatnosti i rapidne urbanizacije, ali i rasta učešća žena na tržištu rada, kao i opšta dugovečnost i starenje društva, a naročito učešće mladih i srednje klase u domenu nadolazećih tržišta doprinose tome da je jaz između usvajanja znanja i usvajanja veština sve teže prevazići i sustići.

Generalna je procena da čak 65% dece koja danas upisuju škole čeka radno mesto koje zapravo još uvek-ni ne postoji. Jednako tome, najtraženija zanimanja danas, među kojima su menadžeri društvenih medija, specijalisti za digitalni marketing, SEO specijalisti, blogeri, zatim i sfere delovanja kao što su web-dizajn, izrada web sajtova, izrada aplikacija, ili pojmovi poput cloud, data mining, app development, community management, internet stvari (Internet of things)  i slično - su takođe do pre ne više od deset godina bili potpuna nepoznanica. Ovaj pomalo šokantan podatak je teško obraditi, posebno nakon višedecenijskih sistema koji su podrazumevali učenje, zaposlenje i eventualnu promenu radnog mesta, ali retko apsolutnu prekvalifikaciju i sve aktuelniji life-long learning tj .koncept doživotnog učenja.

U tom smislu, predlozi Foruma su pre svega ulaganje u obrazovanje i edukaciju, prekvalifikaciju i razvoj veština radnog kadra, pospešivanje mobilnosti i rotacija radnih mesta, ulaganje u žensku, manjinsku i internacionalnu radnu snagu, ulaganje u prakse i obuku mladih kao i saradnju među industrijama različitih delatnosti, privatnog i javnog sektora, ali i sve češće zapošljavanje na kratkoročnom nivou. Bolje nacionalne strategije za razvoj kadrova i ulaganje u obrazovanje i strateško planiranje moraju biti bazirane na temeljnim analize podataka. Od izuzetnog značaja biće razvoj kompetencija na tržištu rada i predviđanje trendova. Kompetitivnost se više ne ogleda samo u prestižnoj diplomi, niti je to dovoljno, već i u sposobnosti da se na svakodnevnoj osnovi znanja i veštine unapređuju i razvijaju. Dužnost rukovodioca na državnom nivou biće i u motivaciji i stvaranju adekvatnih uslova za to.

Ono što postaje sve izvesnije jeste da na svim nivoima društva mora doći do promena i osvešćivanja procesa koji uzimaju maha. Sposobnost predviđanja ovih trendova je ono što će praviti razliku u razvoju na individualnom, ali i nacionalnom, pa i globalnom nivou.

Šta čekamo?