Davna vremena nose mnoge istine, nad kojima ostajemo dugo zamišljeni i tražimo večiti odgovor. Šta znači poštovati prošlost, biti nostalgičan u onom pogledu da u prošlosti leže istine istinitije nego ove danas i ukazivati čast precima, više niko i ne može sa sigurnošću da utvrdi. Ljudi se menjaju, menjaju se navike, planeta poprima neka druga obličja, a mesta gde su padali za slobodu i pravdu, ostaju nemi spomenici koji tek ponekad svojim postojanjem nagoveste da kosmos nije počeo tek sa nama. Ponekad, ipak, i istorijski važna mesta zaogrnu neki novi plašt, koji se najpre batrga, spada i negoduje, a onda potpuno sraste, dok istorija ostaje negde duboko ispod površine, sve manje važna i sve više prepuštena novim generacijama punim života. Jedno takvo mesto je i popularno “beogradsko more“ koje okuplja na hiljade ljudi u danima kada sunce u zenitu toliko ugreje i vodu i vazduh, da je nepodnošljivo opstati u sopstvenoj koži. Pa ako vas put nekada nanese u glavni grad Srbije i tamo ostanete dovoljno dugo da istražite bar delić njegovih čari, obiđite i Adu Ciganliju. Po povoljnim cenama možete odsesti u Beogradu, a prestonica nudi apartmane u užem centru grada. Smeštaj i apartmani na Novom Beogradu takođe vam mogu biti od koristi ukoliko želite da istražite severnu obalu reke Save. A mi vas na čas vodimo kroz istoriju koje smo se dotakli, ne da bismo vas uplašili, već da bismo vas uputili. Dobro, istina, možda i zbog želje da barem delom oživimo uspomene na neka, ovog puta malo manje bezbrižna vremena, jer i ona i te kako zaslužuju da budu pomenuta.

Kad se ostrvo usidri

Sava već vekovima nosi svoje tajne moćnom zaštitniku Dunavu koji stojički podnosi sve ratove, nesuglasice, promene granica ne odajući ono što mu podno Kalemegdana javno ozvaničena i večna ljubavnica govori. Tu negde, gde Sava prestaje da postoji, koji kilometar uzvodno nekada je postojalo ostrvo – oaza u urbanom području prestonice. Ostrvo obraslo bujnom vegetacijom na koje je tek katkad kročila čovečja noga, reklo bi se entuzijaste koji bi čamcem otplovio u svoju samoću. Hroničari tvrde da je ime ostrva nastalo još u vreme Kelta kada su kombinacjom reči singa(ostrvo) i lia(podvodno zemljište), ovom mestu koje je trpelo plavljenja i suše dali ime singalia. Veliku popularnost steklo je u ona vremena kada su se Karađorđevići i Obrenovići nadmetali u vlastodržanju. Kao retka botanička bašta nastala sama od sebe, Ada Ciganlija je dugo privlačila ljubitelje biologije. I ko bi rekao da će ovo ostrvo kroz dvadeseti vek toliko promeniti svrhu i postati evoluirati iz običnog šumarka u jedno od najpoznatijih kupališta u Srbiji? Naime, godine 1967. pregrađena je Sava i ostrvo je spojeno sa kopnom te se na taj način dobilo jezero. Ono što se međutim s početka dvadesetih godina, ali i u godinama nakon ratnih magli dešavalo na ostrvu nije nimalo romantično i podseća na priče o čuvenoj bokeškoj Mamuli, kojoj se smeši ista turistička sudbina.

Košmar za politički nepodobne

Ko god se u kraljevo vreme zamerio vlasti mogao je da strahuje od toga da svoje tamničenje dočeka upravo u zatvoru koji je postojao na Adi Ciganliji. Komunisti i protivnici režima često bi se dokopali rešetki na ovoj preteči Golog otoka koja je izgrađena tokom dvadesetih godina. Tu su između ostalih, po svedočenjima povesti ležali Tito i Moša Pijade pre nego što su premešteni u Sremsku Mitrovicu. Tek je 1956. godine zatvor na Adi potpuno srušen. Pre toga, poslužio je za još jednu vrstu političke odmazde i osvete. Kada su komunisti zavladali novonastalom posleratnom državom, na ovom mestu streljani su i zatvarani njihovi neistomišljenici. A onda je čitava negativna priča koja je nekoliko dekada pisana po obalama ostrvceta koje Beogradu i te kako znači, lagano otekla niz maticu, dok je Sava, ušminkana i podmlađena na obale donela nove priče, o kojima se tek klešu anegdote po ulicama savremenog Beograda.