Koliko Srba živi u rasejanju? Ima nas širom sveta, ali tačan broj državljana Srbije u dijaspori, barem zvanično, nije poznat. Ruku na srce, to baš i nije tako lako ustanoviti, ali je Matica iseljenika pokrenula proces sređivanja baze podataka.

Slična je situacija i sa drugim ex-Yu republikama. Ono što je poznato je da naša dijaspora, kao i bosanska, hrvatska, makedonska, crnogorska i slovenačka, svake godine šalje ogroman novac u otadžbinu.

U intervjuu za Sputnjik, predsednik Matice iseljenika Miodrag Jakšić i novinar Marko Lopušina govorili su o vitalnim pitanjima u vezi sa srpskom dijasporom.

Miodrag Jakšić, predsednik Matice iseljenika (foto: Media centar, Beograd)

Istorija

Iseljavanje Srba iz matice počelo je još davno, 1690, pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Bio je to početak prvog od pet masovnih talasa iseljavanja. Talas koji je pokrenuo patrijarh Čarnojević pod pretnjom genocida, nastavljen je pod njegovim naslednikom i imenjakom Arsenijem Jovanovićem nekoliko decenija kasnije.

Drugi talas masovnog iseljavanja činili su Srbi iz siromašnih krajeva Crne Gore, Dalmacije, Like, Korduna i Banije, koji su trbuhom za kruhom odlazili preko okeana u potrazi za boljim životom. Taj talas trajao je do Drugog svetskog rata, a posle toga započinje treći talas političke emigracije.

Četvrti talas traje između 1961. i 1991, kada su se ljudi, opet potaknuti ekonomskom nemaštinom, iseljavali mahom u zemlje Zapadne Evrope. Konačno, peti talas iseljavanja Srba iz matice pokrenut je početkom ratova na tlu bivše Jugoslavije.

Marko Lopušina, novinar (Foto: Media centar, Beograd)

Kompleksno pitanje

Danas se smatra da u inostranstvu ima oko 2,5 miliona Srba, a gradovi poput Beča u Austriji i Čikaga u SAD smatraju se gradovima sa najviše srpskih iseljenika na svetu. Oko ovog broja slažu se novinar Marko Lopušina i predsednik Matice iseljenika Miodrag Jakšić. Jakšić, međutim, kaže da ovaj broj nije konačan i da ne postoji tačna evidencija broja Srba koji žive u dijaspori.

„Ako bi država donela političku odluku u pravcu pronalaženja mehanizama da se dođe do tačnog broja, onda je tu nesumnjivo važno ukrstiti sve podatke koje ima i naša država i koje imaju sve države u kojima živi naš narod, i podatke naših konzulata i naše crkve, koja je nesumnjivo stub okupljanja Srba u inostranstvu“, objašnjava Jakšić.

Ono što je takođe bitno, dodaje on, jeste i to što dobar deo dijaspore nije poreklom iz Srbije (u današnjim granicama), već i iz Crne Gore, BiH ili Hrvatske. Država Srbija za njih nije nadležna i mnoge od njih države u kojima žive tretiraju kao državljane Hrvatske, Crne Gore ili BiH.

„Zbog toga je, u stvari, ovo pitanje i kompleksno. Ali državna politika treba da ide u pravcu da se dođe, ako ne do tačnog, ono do približnog broja“, kaže Jakšić.

Koliko su srpska udruženja važna u inostranstvu, šta mogu da izdejstvuju za naše ljude koji žive u rasejanju i da li Srbija ima dobar zakonodavni okvir sa kojim može da ima dobru saradnju sa svojim iseljeništvom pročitajte na OVOM LINKU

BIRO/Sputnjik

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Humani ultramaratonac iz Srbije: Ko sme, taj i može! (VIDEO)

AIM Dubai: Balkan – izazov za investitore iz Emirata (FOTO)

VIDEO DANA: Dunav - najlepša srpska priča