Uprkos činjenici da je reč o veoma napornoj turi, Lazići kažu da je reč o neverovatnom doživljaju jer se jedino tako može upoznati Stara planina u svom pravom svetlu, neverovatno lepa i krajnje surova.

- Nakon Dojkinaca ušli smo u samo srce Stare planine, Arbinje, gde smo noćili. Već tada sam po prvi put u životu čula zavijanje vukova tokom noći. Iako sam čula od meštana sela da vukovi nikada ne napadaju ljude, bilo je veoma jezivo čuti zavijanje vukova u šumi, gde nema žive duše kilometrima uokolo. Te noći je pala i kiša pa je jutro u Arbinju imalo posebnu draž. Svežina, kapi na lišću, probijanje sunčevih zraka kroz šumu, zaista je bilo neverovatno - opisuje Snežana boravak na Staroj planini.

- Posle Arbinja, preko Belčinog dola, krenuli smo sa guranjem bicikala sa teškom opremom na leđima preko ogromnog kamenja. Tu su nas sačekale prve prepreke, a morali smo u jednom navratu i da krčimo grane stabla koje je palo i preprečilo put kako bi se probili ka Krvavim barama i Belegama, gde smo stigli mokri do gole kože. Tamo su nas sačekali oblaci i magla koja se digla sa Međa planine i Tri čuke. Nastavili smo gurajući bicikle ka Bratkovoj strani, nakon čega smo krenuli konačno na spust ka Mramoru i Vrtibogu, gde nas je konačno ogrejalo sunce. Spremili smo šator i večeru i tu smo doživeli neverovatan prizor, zalazak sunca koji se rečima ne može opisati, a pritom su ionako neverovatnu scenu ulepšali svojim pojavljivanjem konji sa ždrebetom. Njihovo galopiranje se čulo do duboko u noć, da bi na kraju i krdo konja zanoćilo na svega desetak metara od našeg šatora - priča svoj neverovatan doživljaj Snežana.

Posle neverovatnog zalaska sunca na Vrtibogu, Lazići su nastavili svoje putešestvije ka Gostuši.

- Cilj nam je bio da se nakon Vrtiboga, preko gostuških pojata, Modreža i Sirmanice spustimo u selo. U Modrežu smo hteli  da nađemo i izvorište Gostuške reke nakon veoma teškog i strmog spusta, delom kroz šumu, delom kroz koprive visine oko dva metra. Nažalost, iako smo bili jako blizu izvorišta, jednostavno nismo uspeli da se probijemo biciklama dalje zbog ogromne trave i neverovatne vegetacije, koja nam je u potpunosti zaprečila put. Već u Sirmanici smo osetili prve tragove civlizacije i ljudskog prisustva. Livade su bile okošene i put je mnogo bolji. Tu smo podigli i šator kraj Gostuške reke, koja je bila ledeno hladna i u kojoj je bilo i rakova - priča Snežana.

Celu priču možete da pročitate OVDE

BIRO/Pirotske vesti

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

U zagrljaju zavičaja: Gostuša - jedino kameno selo u Srbiji (FOTO)

Tamo gde vas ptice bude: Rajska vrata Homolja (FOTO)

Foto-priča: Putovanje kroz zanimljivu Srbiju