Za prvih osam meseci ove godine u Srbiju je iz inostranstva stiglo čak 2,1 milijardi evra. To je 22 odsto više nego u istom periodu 2017. Ukoliko ove novčane "čestitke" nastave da stižu istim tempom, 2018. bi mogla da bude rekordna godina po ličnim transferima iz inostranstva, pišu Novosti.

Od 2010. godine prosečno je od naših ljudi u inostranstvu u maticu stizalo 2,6 milijardi evra godišnje zvaničnim putem, a nezvaničnim barem pet milijardi. Kako je u autorskom tekstu za Naš Biro navela dr Danica Šantić, docent na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, prema nekim izvorima (Svetska banka) navodi se daleko veća cifra - čak 10 milijardi dolara

- Najveći deo ličnih transfera čine doznake naših građana iz inostranstva - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Potrebno je ozbiljno istraživanje da bismo znali šta je doprinelo takvom skoku priliva. Zvanična statistika bi trebalo da utvrdi koliko ljudi godišnje odlazi u inostranstvo. Broj onih koji nađu posao preko Nacionalne službe za zapošljavnje je tek mali deo. Rast ličnih transfera je verovatno posledica velike i mlade emigracije. Ljudi odlaze da rade u inostranstvu. Ukoliko ne ode čitava porodica, transferi su veći. Oni koji rade, šalju novac svojima kod kuće. S druge strane, kod stare emigracije, gde su se čitave porodice iselile, transferi se smanjuju.

Iz inostranstva građanima u Srbiju stižu i penzije. Ovi iznosi, međutim, nisu toliko promenjivi.

Među pošiljke iz inostranstva mogla bi se prikriti i siva ekonomija. Frilenseri, koji svoje usluge mogu da pružaju i klijentima u inostranstvu, ukoliko ih ne prijave, mogu na ovaj način da primaju uplate. Ekonomisti se slažu da na debljinu koverte utiču ekonomske prilike u inostranstvu.

- Doznake zavise od globalnih trendova - objašnjava ekonomista Ivan Nikolić. - Ove godine su u porastu. Kad je stanje u ekonomijama tamo gde rade naši ljudi dobro, više se novca šalje kući. Kada je tamo kriza, štede i oni. U Srbiju šalju manje iznose.

Od januara prošle godine, do septembra ove, prema podacima platnog bilansa Srbije, najviše ličnih transfera iz inostranstva zabeleženo je tokom maja i avgusta ove godine. Reč je o mesečnom prilivu od 340 miliona evra (maj), odnosno 349 miliona evra, koliko je zabeleženo u avgustu. Kada se posmatraju avgust ove i avgust prošle godine, reč je o porastu iznosa od čak 127 miliona evra, odnosno za 57 odsto.

Najveći deo doznaka u Srbiju pristiže u evrima, i to iz zemalja u kojima živi i radi najveći broj naših građana – iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske. Otkako je Nemačka najavila da će od januara 2019. imati još veću potrebu za radnicima iz inostranstva i ujedno nagovestila da će minimalac biti povećan, gotovo je izvesno da će iz ove evropske države i ubuduće stizati najviše doznaka u Srbiju.

Zvanični podaci na šta građani Srbije troše novac dobijen od rođaka iz inostranstva ne postoji. S druge strane, najveći deo ličnih transfera iz inostranstva čine doznake radnika. Od 2,18 milijardi evra transfera, koji su pristigli u Srbiju od januara do početka septembra, na njih se odnosi 1,7 milijardi evra. To je za 410 miliona evra više u odnosu na isti period 2017. godine. Inače, doznake čine oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Slična situacija je i sa Crnom Gorom, gde iz godine u godinu cifre koje stižu od rođaka iz inostranstva nezaustavljivo rastu - opširnije pročitajte OVDE

BIRO/Večernje novosti

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Podvig srpskog avijatičara: Novi let za istoriju!

Demografska slika Dubaija: Brojke koje će vas iznenaditi

FOTO-PRIČA: Seoski turizam – najlepša slika Srbije