Nebojša Atanacković planinari i beleži praktične informacije sa ličnim vizuelnim i pisanim iskustvom najlepših prostora na Balkanu. Ovog meseca, u tandemu sa Aleksandrom Bzdušokom, posetio je Komove.

Prenosimo priču sa Nebojšinog bloga Nestvarna.net, na kom možete da pronađete fantastične reportaže i niz korisnih informacija ukoliko odlučite da se bavite planinarenjem (što vam od srca preporučujemo :-) )

***

Iako na karti deluju kao deo venca Prokletija, Komovi su priča za sebe, svojevrsni singularitet, alpski venac u malom. Komovi predstavljaju izuzetno atraktivan mikro-prostor koga čini samo jedna lednička dolina Međukomlje, oivičena sa tri moćna planinska vrha: Vasojevićki kom (2460m), Kučki (2487m) i Ljevorečki Kom (2453m). Postoji i „Srednji Kom“ ali ovaj vrh nema tradiciju u narodu, već je, reklo bi se, planinarska tvorevina novijeg datuma.

Međukomlje se spušta na visoke stočarske platoe Štavnu, Rogam, Ljuban i Carine. Prostor oko Komova sa severne strane naseljavaju Vasojevići a sa južne Kuči: tradicionalna crnogorska plemena. Iako locirani na malom prostoru i de facto pripadnici istog naroda, između njih postoji višegeneracijsko rivalstvo.

Baza za obilazak Komova je Eko katun na Štavni – turističko selo u tradicionalnom stilu, u potpunosti prilagođeno potrebama planinara. Smeštaj je u drvenim kućicama (1-6 ležajeva), u ponudi su specijaleti domaće kuhinje (kuvana jagnjetina, kačamak), a cena noćenja po osobi iznosi 15 eur.

Do Eko-katuna Štavne, koji se nalazi na impozantnoj nadmorskoj visini od 1.700m, vodi asfaltni put – nema silaska na makadam, što predstavlja retkost na balkanskim prostorima i Komove čini pristupačnom planinom. Put od Beograda do Štavne je zato dug dobrih 420km preko Kragujevca, Kraljeva, Novog Pazara i Berana.

Moj prvi susret sa Komovima se desio još na Kopaoniku. Gorostasni Komovi izranjaju na južnom horizontu posmatrano sa Karaman grebena ili Sunčane doline.

Najviši vrh Komova je Kučki kom 2.487m. Predstavlja dalji i zahtevniji uspon od Vasojevičkog Koma i planinari obično prvi dan boravka posvećuju njemu. Bliži, tehnički manje zahtevan, ali kondiciono ništa lakši Vasojevićki Kom se po pravilu ostavlja za sledeće jutro, pre povratka kući.

Ljevorečki Kom je moguće popeti u jednom danu sa Kučkim Komom u sklopu jedne ambicioznije planinarske akcije.

Prvi dan: Kučki Kom

Na Štavnu smo stigli u petak kasno veče oko 22 časa, prilično izmoreni radnim danom i dugim putem do Crne Gore.

Planinska svežina nas je brzo oborila u krevet. Sledećeg jutra smo se podigli u 5:30 i nakon provere opreme započeli uspon u 6:20. Prethodnih dana je padalo dosta kiše u Crnoj Gori. Prognoza je, međutim, obećavala stabilno i sunčano vreme za vreme našeg boravka. Zbog velike vlažnosti, Kom nas tog jutra ipak dočekuje maglom.

Planinarska staza ka Komovima vodi sa platoa Štavne. Na završetku livada, a pod samim Vasojevičkim komom, račvaju se staze ka Vasojevićkom i Kučkom Komu.

Staza ka Kučkom Komu potom sa krupnog sipara skreće dole u šumu. Do ulaska u Međukomlje od tačke račvanja ima oko 50 minuta hoda.

Na Komu nema vode. Poneli smo sa sobom oko 2,5 lit po osobi, polovinu tih rezervi ostavljamo u Međukomlju da nas sačeka u povratku. Po pravilu sam dovoljno opterećen sa dva foto-aparata.

Maglovito je i hladno jutro dok prvi put prolazimo kroz Međukomlje. Grabimo bez mnogo zadržavanja i fotografisanja. Nakon pola sata stižemo na Prevoj Carine, odakle počinje jak uspon do Kučkog Koma.

Na naše zadovoljstvo oblaci počinju da se razilaze.

Kondenzacija kreira vlažne oblake, ali ih hladna vazdušna struja sa Koma kovitla na prevoju Carine – impresivan skoro pa vulkanski prizor tog jutra na prevoju dva Koma.

Uskoro prestaje zeleni pojas, ulazimo u sivi mesečev pejzaž sitno izdrobljenog sipara. Ispred nas se ukazuje kontura Kučkog koma.

Staza do vrha je perfektno markirana. Poslednji deo predstavlja prelazak preko stena, delimično eksponiran, ali zaista ništa strašno. Markacije su ovde još gušće i jasno ukazuju na pravac kretanja. Uz određene mere opreza, ova sekcija je savladana za desetak minuta.

Za nepuna četiri sata, sa pauzama za doručak i fotografisanje, izbijamo na vrh.

S leva na desno ukazuju se Ljevorečki, Srednji i Vasojevićki Kom. U pozadini je planina Bjelasica. Na drugu stranu Sinjajevina i Kučke planine. Niski oblaci ograničavaju vidljivost ali dramatizuju prizore oko nas. Sutradan sa Vasojevičkog koma, sve će se videti mnogo jasnije.

Silazak po strmom terenu je po pravilu teži od uspona. Na vrhu smo napravili pauzu, kako bi sveži i odmorni koncentrisano krenuli dole. Ispod Kučkog Koma se nalazi interesantno planinsko sedlo čiji bliži kraj je Rogamski vrh 2.303m a dalji Suvovrh 2.211m.

Sa prevoja između Kučkog i Rogamskog vrha je moguće spustiti se siparom na severnu stranu, i prići Ljevorečkom vrhu sa severne strane. Mi odlučujemo da pratimo svetlo i krenemo u smeru odakle smo došli  ka prevoju Carine.

Po dolasku na Carine, odlučujemo da spontano krenemo prevojem i na drugu stranu.

Otvaraju se lepi pogledi ka Kučkom Komu koga smo upravo ispeli.

Stižemo do podnožja vrha Bavan gde pravimo pauzu i okrećemo krug nazad ka Međukomlju.

Međukomlje ostavlja jak utisak u povratku obasjano svetlom ispod gigantskog zida od sipara.

Oko 17 časova smo stigli nazad na Štavnu.

Kako je izgledao nastavak Nebojšine i Aleksandrove planinarske avanture pogledajte OVDE

Tekst i foto: Nestvarna.net

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Ultramaratonka Marina Nikolić - nova zvezda srpskog sporta (FOTO)

Ako vam neko nedostaje...Rešenje je na dohvat ruke!

Moja priča: Kako do posla u Dubaiju za mesec i po dana (VIDEO)