Čini se da je vožnja u autu postala pravo mučenje: smešteni u auto sedištu, vezani sigurnosnim pojasom i daleko od mame i tate koji su zaokupljeni vožnjom – našim mališanima se to uopšte ne sviđa! Ali, ne postoji alternativa njihovoj bezbednosti!

Neprijatelj broj jedan: DOSADA

Ako se spremate na duže putovanje, a ne na običnu vožnju kroz grad, biće bolje da su u autu dve odrasle osobe, tako da se jedna uvek može brinuti za dete. Vožnja u autu za decu ispod dve godine ima umirujući efekat i pojačava se glasom roditelja koji priča priču, tako da nakon prvih trenutaka uznemirenosti nije retko da se deca veoma brzo uspavaju.

Ali za neku decu putovanje je zaista teško. Na zadnjem sedištu, odakle ne mogu imati vizualni kontakt sa svojom mamom ili tatom koji voze, deca se mogu osećati vrlo neugodno. Postanu veoma nemirni i što može dovesti do jasnog odbijanja da i dalje ostanu u dečijem auto sedištu.

Da bi izbegli tvrdoglavost i nezaustavljiv plač, a pre svega da se ne bi slučajno otkopčali, rizikujući na taj način da se povrede ili stvore opasnu situaciju koja je izvor ometanja i odvlačenja pažnje vozača, pokušajte ih u početku navikavati na auto sedište uz pomoć dve osobe. Dok jedna osoba vozi, druga pravi društvo detetu odvlačeći mu pažnju pričom i pružajući mu sve što je potrebno.

Dok objašnjavate detetu da mora biti vezano u auto sedištu i zašto, od osnovne je važnosti potpuna doslednost. Tu ne sme biti IZUZETAKA: bilo pri kratkoj vožnji po gradu, bilo pri dugim putovanjima. Njihovo mesto u autu mora uvek biti u dečijem auto sedištu.

Dete mlađe od dve godine ne može shvatiti pojam "bezbednost u autu". Zato je bitno uvek dati jednostavno objašnjenje i to ozbiljnim glasom. Na primer, treba reći da ako se naglo zakoči, a ono nije dobro vezano, može lako doći do povrede ili udarca glavom. Treba uvek imati na umu da su deci tog uzrasta uzor odrasle osobe i da one imaju veliki uticaj na njegovo ponašanje. Iz tog razloga ćete dete lakše uveriti ako kažete: "Sada ćemo svi staviti pojas: i tata, i mama, i ti ." Svakako, i roditelji moraju koristiti sigurnosni pojas u svim situacijama i bez izuzetka.

Najbitnije je podsticati detetovu znatiželju tokom putovanja, bilo ono kratko ili dugo. Čak i dok se čeka u gužvi ili na semaforu, vrlo je bitno da odrasle osobe odvlače detetovu pažnju od pojasa. Predlažite mu da gleda zajedno s vama kroz prozor ili ga zabavite na druge načine.

Vizualni kontakt s mamom može se "nadomestiti" njenim glasom i na taj način skrenuti detetova pažnja. Pričajte, prepričavajte priče, pevajte pesmice i brojalice, a može vam poslužiti i omiljeni CD s pesmicama koje dete poznaje i voli. Dok je detetovo telo prisiljeno da se ne pomera, njegova mašta je slobodna.

Mnoge "varke" koje služe za odvlačenje pažnje mališana istovremeno mu pomažu pri razvijanju percepcije prostora. Ono je pozvano da posmatra predmete koji ga okružuju, prepoznaje stvari, daje imena predmetima... Ako u gradu često idete istim putem, npr. kada odlazite ka baki ili u vrtić, to se može pretvoriti u pravi mali ritual, deci tog uzrasta zaista potreban. Na taj način se dete podstiče da upamti i prepoznaje put. Pitajte ga šta se sve nalazi na tom putu, šta se vidi pre semafora, šta ima posle trga...

Naravno, detetovom osećaju zadovoljstva u autu ne pomaže ako je zamotano još i u jaknicu i kapu. Prostor koji percipira vaš mališan širi je i opsežniji od onog koji doživljava odrasla osoba. Zato se auto može pretvoriti u neku vrstu kućice na točkovima, udobnu i toplu. Pre nego što vežete svoje dete u auto sedište, potrebno je osloboditi ga jakne i tako mu ostaviti dovoljno prostora za slobodne pokrete i onda, kao u pravoj kući, pobrinuti se da ono pronađe svoje omiljene igračke pored SVOG mesta, ćebe ili jastučić koji jako voli. To će mu pomoći da lakše prihvati postavljena pravila.