Zdrav čovek ima milion želja, a bolestan samo jednu – da ozdravi. Na putu ka ostvarenju te želje nisu dovoljni samo podrška najbližih, jaka volja i mentalna snaga – neophodan je i novac kog, kako to najčešće biva, nema dovoljno.

Potresne priče, posebno one o teškoj bolesnoj deci, teraju nas da se zamislimo nad sopstvenim životom i nezadovoljstvima kojima dozvolimo da nas preplave, stavljajući u drugi plan zahvalnost na svemu što imamo. U 21. veku mnogima je teško i da zamisle da tu negde, blizu nas, žive ljudi koji su zahvalni na više nego skromnim uslovima života. Još teže nam je da zamislimo da tu negde, blizu nas, žive ljudi koji u 21. veku bukvalno gladuju.

Porodica Stojanović iz Prokuplja bori se protiv siromaštva. Ta borba ne bi im izgledala toliko strašno da su bar nagrađeni zdravljem. Ali, kad nesreća zakuca na vrata, ona obično ne dolazi sama i nemilosrdno udara tamo gde najviše boli...

Miloš Stojanović, najmlađi član porodice Stojanović iz Prokuplja, sa svojim roditeljima svakog dana deli samo pola hleba. Na njihovom stolu nema više ničega, i tako je već mesecima. Ova porodica već 15 godina ne suočava se samo sa nemaštinom; Stojanovići biju tešku bitku za Miloševo zdravlje.

Miloš je imao prvu operaciju 13. oktobra 2004. godine na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju na VMA u Beogradu, kada mu je odstranjen tumor sa jedne strane vilice. U martu 2013. mu je dijagnostikovan tumor i na drugoj strani vilice. Zbog toga je imao i drugu operaciju, a ima i probleme s koštano-zglobnim sistemom, zbog čega je imao i operaciju kolena. Danas teško hoda i neprekidno trpi jake bolove koji mu onemogućavaju normalno funkcionisanje.

Prema rečima njegove majke, kojoj je Miloš sin jedinac, vilica mu krvari, bole ga kosti usled neadekvatne hrane i uslova za život. Kosti su mu se proredile, zbog čega se teško kreće. Iz finansijskih razloga nije bio ni na kontrolama za vilicu i nogu, kao ni na terapijama za nogu koje mu je doktorka preporučila.

– Nas troje jede pola hleba, i to je sve što možemo da kupimo. Novca više nemamo – ispričao je Milošev otac Goran Stojanović koji, kako kaže, „grebe rukama i nogama“ da obezbedi i osnovne potrebe.

Miloš je bio odličan đak i završio je Tehničku školu u Prokuplju, i to smer za kompjutersko konstruisanje. Kako bi mu se makar malo smanjili bolovi neophodno mu je banjsko lečenje, ali njegovi roditelji trenutno o tome mogu samo da sanjaju.

Redakcija Našeg Biroa apeluje na sve ljude dobre volje širom sveta da se uključe u akciju pomoći Milošu Stojanoviću. Ako ste u situaciji da pomognete, to možete da uradite uplatom na jedan od računa:

Agricole banka:

330-4700100324934-62

Za uplate iz inostranstva

Instructions for customer transfers EUR correspodent is:

AGRIFPP-Credit Agricole Paris

Acc. With Institution: 57A

MEBARS22

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad

IBAN: RS35330473020129756036

Milos Stojanović Donja Konjuša BB Serbia

BIRO

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji. 

Preporučene priče

Ljudi koji menjaju svet: Humani cilj bicikliste iz Banata

Golubačka tvrđava – biser Đerdapske klisure (VIDEO)

EXPO 2020: Svi detalji najveće svetske izložbe u Dubaiju