Svako ko je pokušao da dođe do verodostojnih informacija kako izgleda život u Emiratima, susreo se sa mnoštvom potpuno različitih iskustava, što značajno otežava odluku o tome da li se vredi upuštati u „novi život“. Pomalo je čudno da mišljenja mogu biti toliko podeljena, pa se desi da ljudi koji slušaju o tome ili čitaju po društvenim mrežama ostaju potpuno zbunjeni, ne znajući šta da misle.

Obećana zemlja

Poslednjih godina popularnost ideje o životu u Emitatima je značajno porasla.

Ima više razloga za to, a nije ni čudo.

Dubai je i zvanično jedan od najpoželjnijih gradova za život na celoj planeti. Svakodnevno se po medijima mogu videti slike luksuza i raskoši koje su primamljive i ljudima iz mnogo bogatijih zemalja nego što je naš region. Velike svetske zvezde, podjednako kao i razne lokalne, vole da naglase kako su se “upravo vratili iz Dubaija“ i kako je „provod bio sjajan“ ili se na nekoj od društvenih mreža samo pojavi selfi sa prepoznatljivom slikom u pozadini.

Sa druge strane, sve je više naših ljudi koji odlaze u Emirate i počinju neku sasvim novu priču, a reklo bi se da im je mnogo bolje nego tamo odakle su došli. Sve je to doprinelo da se stekne prilično romansirana slika o životu na Bliskom Istoku. Stoga iznenađuju priče koje se sa tom slikom ne poklapaju, pa se sa druge strane neretko čuje komentar:

- Jeste, žalite se, ali se niko od vas ne vraća!

Zapravo, ova primedba se odnosi na naše ljude bilo gde da odu, pa se požale. A jedina istina koja ovde postoji jeste ona, da je svačija istina drugačija i da su u pravu i oni koje se hvale i oni koji se žale.

I to je sasvim razumljivo.

Koliko god da smo ovde došli sa istih prostora, svako od nas sa sobom je poneo potpuno drugačiji „lični paket“. U njemu su smeštena sasvim drugačija lična iskustva, želje, ambicije, očekivanja. Svako od nas ima drugačiji odnos prema životu, ljudima, poslu, novcu… I onda, kada se svi ti različiti "paketi" smeste u potpuno novo životno okruženje, dobićemo mnoštvo najraznovrsnijih svedočanstava i utisaka. Čak i kada bi se različiti ljudi našli u istoj situaciji, drugačije će da je dožive. Zbog toga su te priče toliko raznolike i izgledaju zbunjujuće. Koliko nas, toliko istina.

„Otići“ je samo deo priče

Činjenica je da se ovde može bolje živeti. Čak i mnogo, mnogo bolje. I mogu se sresti ljudi koji na Bliskom Istoku žive godinama i kojima se čita zadovoljstvo na licu, jer su sebe tu pronašli. Neki su tek stigli i shvatili da je to – to. Dešava se i da ljudi odlično zarađuju, da imaju daleko bolji standard nego što su imali u svojoj zemlji, a da su prazni iznutra.

Zatim, ne bi trebalo gubiti iz vida da luksuz i sjaj priličan broj ljudi može samo da posmatra sa strane, bez mnogo mogućnosti da u tome uživa. I dok će se neko zadovoljiti samo šetnjom ispred "Burj Khalife" i posmatranjem plešućih fontana, neko će se osećati frustriranim što i pored napornog rada sebi ne može da priušti neke lepe stvari, koje umeju da budu tako zavodljive i nedostižne.

U ogromnoj želji „samo da se ode“ često se desi ono što je kod jako velikih želja tipična posledica o kojoj se retko razmišlja: imamo u vidu samo dobru stranu toga što jako želimo, zanemarujući sve one propratne elemente koji idu uz ostvarenje želje, a koji su daleko manje privlačni. Onda se odjednom desi da se ostvarena želja stavlja pod lupu, uz pitanje: da li je to zaista ono što hoću?

Odgovor na ovo pitanje može da bude vrlo neugodan. I onda se dođe do toga da bi neko zaista hteo da se vrati u svoju zemlju, ali je sputan kreditima. Ili možda zna da tamo gde se vraća može da bude samo gore, pa bira manje zlo. Ili naprosto nema kapaciteta da se upusti u novu promenu i ode na sasvim treće mesto. I onda na nečiju gorljivu želju da živi i radi u Emiratima, u aktuelnoj fejsbuk diskusiji, samo iskreno odgovori onim što ga muči svaki dan. I zato tu vrstu komentara ne treba shvatiti kao foliranje.

U mnoštvu istina, najbolje je pronaći svoju

Informacije koje se dobijaju iz prve ruke su izuzetno dragocene, ali osnovni vodič do odluke šta treba uraditi nalazi se u svakom čoveku ponaosob. Za početak, bilo bi dobro da razmotrite obe strane medalje, lice i naličje podjednako. Postavite svoje lične prioritete uz vrlo jasnu sliku šta se dobija, a šta se gubi. Jer uvek se nešto dobija, a nešto gubi, a cilj je pronaći pravi odnos između ova dva tasa, od kojih bi odluci trebalo da doprinese onaj koji prevagne.

Naravno da nije moguće sve znati unapred. Naravno da svaka velika promena podrazumeva određeni stepen rizika. To je sastavni deo težnje ka boljem i razočaranja su moguća. Ali kada se sa sobom obavi jedan ozbiljan i iskren razgovor, kada se postavi jasan cilj, a prioriteti pravilno poređaju, onda je rizik daleko manji i razočaranja su ređa. Zapravo, trebalo bi dobro proučiti taj „lični paket“ sa kojim se negde kreće, a u kome su sabrana sva životna iskustva, želje, ambicije, očekivanja. Razmotriti lični odnos prema životu, ljudima, poslu, novcu. Iskustva drugih ljudi treba uzeti u obzir, ali shvatiti ih upravo tako: kao iskustva drugih ljudi.

Kada se na takav način donese odluka, onda će ona biti prava. I kakvo god da iskustvo bude kasnije, čak i ako se ispostavi da očekivanja nisu ispunjena, čovek je bar načisto sa time da je dao sve od sebe i što je još važnije – da je ostao veran sebi.

Aleksandra Sekulić

Pročitajte još i dirljivu priču o odlascima i rastancima naše saradnice Milijane Barjaktarević.