Kad je u martu prošle godine došao u Dohu da radi u poznatom franšiznom lancu restorana “Mado”, Miloš Tadić iz Beograda nije imao snove o sticanju bogatstva preko noći. I tada mu je, kao i sada, jedina želja bila da napreduje u karijeri, svestan da je veliko znanje jedini kapital koji nikada niko neće moći da mu oduzme i sa kojim će u svakom trenutku moći da bira državu u kojoj će živeti i raditi. Pre zaposlenja u Dohi, radio je kao kuvar u Srbiji i Crnoj Gori, a onda se odvažio na veliki korak – traženje posla u inostranstvu.

Čekanje na posao – godinu dana

- U Dohi sam prvi put radio na poziciji Chef de Partie, a posao sam dobio preko agencije – kaže Miloš u intervjuu za Naš Biro. - Posle godinu dana dobio sam posao na Malti kao Head Chef u jednom od boljih restorana na ostrvu. Tu sam se zadržao sedam meseci, da bih se pre dva meseca vratio u Dohu kao Executive Chef francuskog restorana koji će uskoro biti otvoren. Što više nadograđujete CV sa inostranim radnim iskustvom, veće su šanse za bolji i plaćeniji posao, barem kad je reč o mojoj struci.

Miloš ističe da nije bio baš srećne ruke da dobije posao preko sajtova za zapošljavanje www.indeed.com i www.catererglobal.com. Ni posao nije dobio odmah pošto se obratio jednog od agencija koja sarađuje sa firmama iz bliskoističnog regiona. Na prvu ponudu čekao je, kaže, godinu dana:

- Nisam se pokajao što sam prihvatio prvu ponudu. Iskreno, da sam mogao da biram, svakako bih odabrao Ujedinjene Arapske Emirate, i to bez imalo razmišljanja; jer, odnos turističke posete u UAE je oko 17 miliona godišnje, a u Katar dođe dva do tri miliona posetilaca. Takođe, ugostiteljstvo u Emiratima je na jako visokom nivou i voleo bih da jednoga dana dođem u Emirate da radim.

Lakše je kad imate nekog svog

Ni privikavanje na život u totalno drugačijem okruženju nije teklo baš glatko...

- Čim sam sleteo, nije mi bilo dobro – iskren je Miloš. – Sećam se, izlazim iz aviona, i za 10 sekundi sam već “gola voda” zbog previsoke vlage u vazduhu... Bio je to prvi šok. S druge strane, kad je reč o prilagođavanju i očekivanjima, nisam krenuo iz Beograda sa mislima šta ću i kako ću; imao sam jasan cilj, a s druge strane i sreću što je u firmi bilo još naših ljudi koji su se uvek našli kad mi je nešto trebalo, pogotovo moj cimer Petar Božović. Kad pričamo o mentalitetu u Kataru, ovde je sve drugačije: običaji, kulturološke razlike..., ali opet sve je to OK ako naravite dobar balans, tad neće biti nikakvih problema. I u Kataru je kao svuda u svetu - kako se postavite i kakav stav zauzmete, tako će vas i tretirati.

Kao i većini ljudi koji sa Balkana odu u pustinju, i Milošu najteže padaju velike vrućine koje u Kataru traju po sedam meseci. On je, ipak, rešio da na ovaj problem gleda sa vedrije i lepše strane:

- Kad dođete u Katar, imate osećaj da je ovde jedino godišnje doba leto. Dopadnu vam se prelepe građevine, luksuz, činjenica da nema nasilja, da krađe ne postoje... Bezbedno je i sigurno.

Posao

Miloš je trenutno angažovan oko otvaranja restorana. Njegov radni dan počinje u devet i trebalo bi da traje do pet popodne, ali neretko ostaje duže na poslu jer ima mnogo obaveza oko pripreme, menija, zapošljavanja osoblja, pregovora sa dobavljačima... Ali, kada restoran bude bio otvoren, sve će, kaže, doći u normalan režim - osam sati smena i sat pauze u toku rada, tako da će efektivno raditi sedam sati.

- Svaki dan je pun dinamike, trčanja, pa i pritiska, ali sve to ide u rok službe jer je takav tempo u svim kuhinjama na svetu – optimistički objašnjava.

Druženja

Na pitanje da li ima vremena za druženje sa prijateljima i koliko je ex-yu zajednica u Kataru povezana, Miloš odgovara:

- Vremena za druženje ima, samo nas je teško skupiti; uglavnom se viđamo po noćnim klubovima. Slobodna procena je da nas ima oko 3000. Na Fejsbuku postoji grupa “Srbi u Dohi” preko koje se organizujemo, jedni drugima pomažemo savetima, tu se dogovaramo kad je nekome potrebno da se nešto odnese kući ili da donesemo nešto od kuće u Katar... Nedavno sam pokrenuo inicijativu da se organizujemo na nivou poslovnog kluba, kao što rade naši ljudi u Emiratima. Cilj je da se upoznamo, razmenimo poslovne kontakte, još više pomognemo jedni drugima... Planiram prvo okupljanje i odziv je solidan.

Porodica i stil života

Milošev plan je da mu se u nekom trenutku priključi i porodica koja je ostala u Srbiji.

- Tip vize i platni rang diktiraju da li ćete moći da aplicirate preko kompanije za porodičnu vizu ili ne. Ako ste, na primer, Executive Chef, inženjer ili menadžer onda je to lako, a ako imate tip vize za konobara ili vozača nećete moći da dobijete odobrenje da dovedete porodicu. Odgajanje deteta u ovom delu sveta prilično je teško, jer je školarina skupa, ali s druge strane dete će imati širom otvorena vrata sa stranim obrazovanjem. Kad je reč o plati, sve zavisi od toga kolike su vam želje. Ako izlazite svaki dan i jedete po restoranima, plata od 3.000 QAR vas sigurno neće podmiriti. Ali, ako ste racionalni i došli ste sa nekim ciljem, možete živeti sasvim OK, jer kompanija plaća smeštaj, prevoz, hranu, godišnji odmor i avionsku kartu, pa imate čistu platu. Mislim da je to sasvim korektno.

Nostalgija

Iz Srbije mu najviše nedostaju porodica, prijatelji i naša ukusna hrana. U Beograd dođe jednom godišnje i ostane 28 dana, koliko ima pravo po ugovoru. I Milošev godišnji odmor prolazi kao i godišnji odmor svakog drugog gastarbajtera: posvećivanje porodici, jurnjava da se vidi sa familijom i prijateljima, ali u toj trci ne stigne da popije kafu sa svima koje bi želeo da vidi. Jer, vremena je malo, a priči o životu van domovine nikad kraja...

Pošteđen je paušalnih ocena kakve se često mogu čuti na Balkanu - da mu je “lako, jer živi preko”. Ali, kaže, sve i da čuje takav komentar, odgovorio bi jednostavno: “Svako je kovač svoje sreće”.

Saveti

Svima koji žele da dođu u Katar, poručuje da bi trebalo da prihvate taj izazov pod uslovom da žele promenu i da žele da vide kako izgleda život izvan Srbije.

- Oni koji misle da u inostranstvu “teku med i mleko” i da “pare padaju sa neba”, razmišljaju pogrešno. Naravno, plate jako variraju, ali to ne bi trebalo da vas obeshrabri, jer ovde, ako uključite mozak, lako možete da napredujete, a samim tim i da zaradite više. Ako odlučite da dođete u Katar, obratite pažnju prilikom potpisivanja ugovora, jer ono što ste potpisali toga morate i da se pridržavate. Lično nisam imao nikakvih problema oko plate i radnog vremena, ali svi koji naiđu na problem mogu da odu u Labor office; oni će pomoći da problem sa poslodavcem bude rešen – navodi Miloš.

Budućnost

Katar mu se mnogo dopada, ali nema zacrtan vremenski rok koliko bi ostao u ovom delu Bliskog Istoka. Doha će, ističe Miloš, biti njegova adresa u naredne dve godine, koliko traje ugovor:

- Ako se pojavi novi projekat i bolji uslovi, svakako ću promeniti lokaciju. Privlače me Singapur, Maldivi, Bali i Emirati.

BIRO

Foto: Privatna arhiva

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Đakonije sa Balkana osvajaju Emirate

Fale samo tamburaši: Dubai pre osam godina i danas (VIDEO)

Jače veze između Sarajeva i Dohe