Svi u Srbiji se raduju što će 16. i 17. februara moći da ostanu duže u krevetu… A verovatno da većina ni ne zna zbog čega tada praznujemo!  ‘Ajde da to malo promenimo - da ne budu samo slobodna dva dana u kalendaru, nego i malo podsećanje iz istorije; to može da bude dobra motivacija i za sadašnjost i za budućnost...

Od 2001. godine 15. februar je državni praznik u Srbiji (slavimo ga dva dana, a kako sam dan praznika ove godine “pada” u nedelju, neradni dani su ponedeljak i utorak). Ali, i dalje postoji dilema da li je u pitanju obeležavanje početka Prvog srpskog ustanka iz 1804. ili stupanje na snagu Sretenjskog ustava iz 1835. Istoričari, pak, smatraju da ova dva dana treba da nas podsete na period između ova dva događaja, koji svetska nauka nauka priznaje kao “srpsku revoluciju”,  prenose “Novosti”.

Znate i sami da Srbi umeju mnogo da trpe. Ali, isto tako, kad “dara prevrši meru”, spremni su na velike promene, pa “preko noći” spreme ustanak! Tako je bilo i 1804; na Sretenje, 15. februara,  posle masovne seče knezova, Srbi su se okupili u Orašcu i rešili da pruže otpor Osmanlijama. Za vožda je izabran Karađorđe koji je nametnuo surovu strategiju “ko nije sa nama, on je protiv nas” i u sukob je uključio ceo narod. Cela Evropa bila je iznenađena srpskom odmazdom koja je ličila na hajdučiju, a ubrzo prerasla u pravi rat, u kome su hajduci postali vojna sila koja je devet godina nanosila poraze regularnim trupama Osmanskog carstva. Na kraju, ustanak je propao zbog nesposobnosti ustaničkih vođa da procene međunarodnu situaciju i prihvate više povoljnih ponuda za mir.

Posle više od 30 godina, na Sretenje 1835, pod vođstvom knjaza Miloša, Srbi su po drugi put iznenadili Evropu usvajanjem Ustava koji za to doba bio više nego demokratski. On u Srbiji, još uvek autonomnoj kneževini u okviru Osmanske imperije, promoviše srpski kao službeni jezik, deklariše neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, zabranjuje kuluk i proglašava slobodu raspolaganja zemljom. Sretenjski ustav je slobodoumnošću šokirao tursku, austrijsku i rusku imperiju, koje su jednoglasno zahtevale da ovaj akt bude hitno ukinut, prenose “Novosti”. Iako kratkog veka, ovaj Ustav ostao je simbol srpskog prkosa i slobodarstva, zahvaljujući kojima smo dobili državu.

Ceo tekst pročitajte OVDE

U restoranu “Acropolis” hotela "Le Meridien Abu Dhabi" 15. februara biće održana neformalna proslava Dana državnosti Srbije. Pogledajte kakva iznenađenja vas tamo očekuju!

A. Tanasković/Novosti

Foto: Flickr