Posle 185 dana, 12.562 km, devet država, tri promenjena lanca, dva seta spoljašnjih guma, 17 žica i jednog promenjenog zupčanika - Šibalić je kročio na tlo Japana... San koji je dugo sanjao pretvorio se u javu!

Na svom Facebook profilu Šibalić je podelio utiske posle ovog maratonskom i nadasve izazovnog avanturističkog putovanja:

- Iza sebe sam ostavio Rumuniju, Mađarsku, Ukrajinu, Belorusiju, Rusiju, Kazahstan, Mongoliju, Kinu, Južnu Koreju, prokrstario metropolama poput Minska, Moskve, Astane, Ulan Batora, Pekinga, Seula... Osećaj je neverovatan!!! I dalje mi pred očima igraju slike gradova Lviv, Kazanj, Samara, Orenburg, Pavlodar, Novosibirsk, Dalijen, Busan... Sada mi deluje nestvarno sve ono sa čime sam se na svom putešestviju susreo i sa čime sam se hvatao u koštac. Izborio sam se sa nepreglednom i vetrovitom kazahstanskom stepom, sibirskim komarcima, prošao kroz strašnu i surovu pustinju centralne Mongolije, izašao na kraj čak i sa Gobi pustinjom...

Nije dao da ga zaustave moćni planinski prevoji i venci Karpata, Altajskih, kineskih i korejskih planina... Osvajao je vrhove poput Kupole (3.600 m) na Altajskim planinama i Vulkan Halasan (1.950 m), koji je najviši vrh Južne Koreje. Spasavao se sa Lednika Ak Tru sa 4.000 metara, gde ga je zadesilo strašno nevreme...

Ne, tu nije bio kraj!

- Plovio sam Žutim morem od Kine do Koreje i Japanskim morem od Koreje do Japana i svim svojim čulima uživao u lepotama svetskog čuda od prirode  - ostrva Ćeću. Srpska zastava vijorila se i na Kineskom zidu. Šetao sam se Zabranjenim gradom, bio u poseti Džinkis kanu, pecao na mongolskim jezerima, jeo svilene bube i živo meso u Kini i ko zna šta sve još...- piše Šibalić.

U pustinji je, kaže, spoznao koliko je voda nešto što je neprocenjivo vredno.

Nebrojeno puta spavao je u šatoru, borio se sa vetrom, kišom, peskom, suncem, lošim putevima, u dva navrata munje i gromovi bili su njegovi ljuti neprijatelji. Ali Dragana ništa nije zaustavilo, baš ništa nije moglo da ga pokoleba! Ni u jednom trenutku nije pomislio da odustane, jer se nikad nije pokajao što je krenuo i uvek je grabio samo napred ka cilju - tamo gde se sunce rađa...

- Uvek sam sa velikim ponosom nosio srpsku zastavu i sa ponosom svima govorio odakle dolazim. Što bi rekao jedan moj prijatelj, bio sam pravi ambasador naše zemlje. Imao sam tu čast i zadovoljstvo da upoznam ljudske veličine  - Saleta Stanojevića i Danka Lazovića u Pekingu, kao i našeg ambasadora Milana Bačevića, zatim Bogoljuba Karića vlasnika "BK Group "u Minsku, čelnike biciklističkih i sportskih saveza u Mongoliji i Kazahstanu. Svi oni su me izvanredno dočekali, ugostili i pomogli, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Pomoć i podršku pružali su mi i restoran Balkan i firma "Era Stroj "iz Moskve zahvaljujući porodici Rajičić, pa onda srpska firma "Termovent "u Novosibirsku, zatim "Izi Inženjering "u Ulan Batoru, kao i mnogi drugi naši ljudi u Moskvi, Orenburgu , Samari, Kazanju, Astani- nabraja Šibalić i ističe da je upoznao mnogo dobrih ljudi, ali i onih loših kojih je, na sreću, bilo mnogo manje.

- Nisu bile važne kulturne razlike, niti jezičke barijere, nije bila bitna ni religija, pa tako ni različiti svetovi iz kojih dolazimo. Ti ljudi su mi pomagali na svakom koraku, uprkos svemu - kaže ovaj hrabri biciklista.

Obećava da će, kao što je najavio, stići uskoro i do vulkana Fudži, osvojiti i Tokio, to je samo pitanje dana...

- A onda mogu ponosno reći: "Srbija do Tokija"! Konačno ću da ostvarim san za koji sam se borio i živeo šest meseci.  Međutim, šta posle? Iako se san ostvaruje, nedostaje jedan delić da slagalica bude potpuna, nedostaje ono što će popuniti malu prazninu koja ostaje. Željan sam još većeg izazova, veće avanture, još veće borbe... Željan sam da zaokružim ovu priču trijumfalno, da završim ovu priču kao što sam i započeo i vratim se kući biciklom. Doduše, kako sada stvari stoje, po prvobitnom planu iz Tokija, vraćam se za Srbiju avionom oko 10. novembra. Ali u međuvremenu se rodila nova ideja i nova krilatica - "Srbija od Tokija do Rija"! Kontaktirao sam neke sponzore, ali ne sve, imam ih još u vidu, i ako budem uspeo da sakupim dovoljno finansijskih sredstava koliko smatram da će mi trebati, ne postoji ta sila koja će me sprečiti da ovu ideju sprovedem u delo!  A putovanje bi se odvijalo sledećom rutom: Kina, Vijetnam, Laos, Tajland, Mjanmar, Indija, Pakistan, Avganistan, Iran, Turska, Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija, Italija, Francuska, Španija, Portugal do Lisabona odakle bih avionom za Južnu Ameriku gde bih napravio neki krug do početka Olimpijskih igara u Riju petog avgusta...  Biciklistička tura za sva vremena, ona koja će sigurno ostaviti traga! 

Šibalić ne propušta da zahvali onima koji su verovali u njega i njegovu ideju - vožnju biciklom od Srbije do Japana:

- Kompanija ‪"‎Telenor" bila je moj verni pratilac i veza sa Srbijom, a tu su i grad Kraljevo, "Bike shop Fanatic", štamparija "Kvark", "Daikin", "Mobil haus", "Hasky", "Adidas", "Pan sport", "Herba life  - Kraljevo", naravno i moja rodbina, kolege biciklisti, komšije i prijatelji koji su me od samog početka podržavali. Za sve njih, veliko HVALA do neba!

Redakcija Našeg Biroa čestita Draganu Šibaliću na postignutom uspehu!

BIRO

Foto: Facebook profil Dragana Šibalića

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Od Dubaija do Abu Dabija za 15 minuta!

Jugonostalgija: Da li i vama nedostaje SFRJ? (VIDEO)

Top 8 razloga zbog kojih je Beograd skriveni dijamant Evrope (FOTO)