U samom predvorju Homoljskih planina, u prirodi koja obiluje mirisnim biljem i bagremarima, smešteno je Ždrelo, banja za lečenje kožnih bolesti. Iako bi se očekivalo da je tamo, gde topla lekovita voda izvire i penuša kao dar bogova, ljudska ruka vođena željom za materijalnim narušila prirodni sklad - to se u Ždrelu nije dogodilo.

Samo dva objekta u pitomom braničevskom selu otvaraju svoja vrata za goste iz Srbije i inostranstva. Svud okolo je plodna, čista i bogata zemlja koja nedri organsko povrće, ukusno i zdravo kao ono kakvo smo jeli kad smo bili deca.

Mirisi stare Srbije

Sve što oko u ovom kraju vidi podseća na staru Srbiju, onu čijim su se lepotama, raskoši i gostoprimstvu divila srednjovekovna vlastela sa starog kontinenta.

Oba zemaljska raja za turiste u Ždrelu napravili su povratnici iz inostranstva. Prvi, velik i komercijalan sa bazenima punim lekovite vode, a drugi domaćinski, topao, da sačuva od zaborava i zuba vremena kapital familije Jenić. Da oživi mesto odakle je sin jedinac Neviša krenuo put Evrope i vratio se na dedovinu, bogatiji za velika životna iskustva, zlatnu porodicu, brojna prijateljstva..., sa željom da mu deca sa svojim naslednicima jutra dočekuju na porodičnom imanju. Da ih ptice bude, da tu žive, rade i nastave roditeljsku tradiciju. Da Ždrelo opet pulsira životom!

Povratak na dedovinu

Iako je u inostranstvu mogao da ostane zauvek, Neviša je odlučio da se vrati. Srce je, kaže, krivo; vuklo ga je da ostavi blještavilo Zapada i stečeni imetak uloži u dedovinu.

- Imao sam ideju da otvorim restoran, ali vremenom se pojavila potreba da gostima ponudim i smeštaj – kaže Jenić. – Danas, u zatvorenom i otvorenom delu restorana u isto vreme može da ruča 200 ljudi, a na konaku da ostane njih 36. Biće i više, ako sve krene kako sam zamislio.

Bunar kao atrakcija

A počelo je od nacionalnog restorana, oko kog se plete zanimljiva priča:

- Na dedinom imanju postojale su mala kuća, štala i bunar dubok od 12 do 15 metara, iskopan još 1936. godine. Hteo sam da ga zatrpam, da tu napravim restoran, ali sam se preko noći predomislio. Pomislio sam, tako je lako istovariti kamion peska, a toliko je teško iskopati bunar... Neka stoji! Pomerio sam kočeve i tako je danas bunar u centralnom delu zatvorenog restorana. Gostima se dopada, nemaju često priliku da vide takav enterijer.

Domaća hrana po svetskim standardima

A gosti stižu odasvud! Iz cele Srbije, iz regiona, iz Evrope - najčešće iz Italije, Austrije, Nemačke, Švajcarske i komšijske Rumunije. I sve im se dopada: priroda, banja, smeštaj, gostoprimstvo, a posebno hrana. O njoj Neviša brine zajedno sa proizvođačima iz okolnih sela, od kojih otkupljuje mlečne proizvode, organsko povrće, meso, kukuruzno brašno...

- Obišao sam celu Evropu, ali nigde sredina nije tako zdrava i čista kao u podnožju Homoljskih planina. A malo se o tome zna... Moji gosti jedu kačamak i proju od brašna samlevenog sa devet vodenica potočara koje su oživeli povratnici iz inostranstva. Nije zalud naša jagnjetina nadaleko poznata po slasti; ovde nema industrijske proizvodnje, životinje jedu travu i bilje po poljima, pa meso ima poseban ukus – podseća Jenić.

U prodavnici kupuje samo ono što mora, što komšije ne proizvode. A toga je, na radost gostiju, tako malo... Domaća hrana iznova vraća strance u Ždrelo. S razlogom!

I med iz ovog kraja je onaj pravi – gust, zlatan, u koji je neretko uronjen orah, badem, lešnik... Za snagu i zdravlje!

Rakija je oštra i jaka, ledena i pitka... Miriše na slast homoljskog voća koje je zrilo na grimiznom suncu, stidiljivo pomaljanom iza Homoljskih planina, riznici misterija Istočne Srbije.

Samo jedno “ali”...

Ipak, ni ova turistička bajka nije bez “zle veštice”, ovoga puta pod plaštom poslednjih 20 iscrpljujućih godina kroz koje je Srbija prošla. Hteo bi Jenić da Ždrelo ima i pešačku i biciklističku stazu, da gosti mogu da obiđu ceo kraj mirno i bezbedno. I bicikle je kupio, da se nađu gostima koji vole vožnju na dva točka. Ali, kako već glasi onaj vic: “Pare nisu problem – para nema...”

Zato svega drugog ima! Fantastičnih staza za planinarenje, vrelo Mlave, zadužbina kneza Lazara - manastir Gornjak, na samo šest kilometara od Ždrela... Atrakcija za strance kojima je čitav region Balkana riznica nesvakidašnjih doživljaja.

Zato je Neviša optimista. Zna da ovaj kraj ima veliki turistički potencijal. Biće nekad i tih staza o kojima sada mašta... Stvorio je uslove da se i njegov sin, poput kćerke, jednoga dana sa porodicom vrati u Ždrelo

Ako poželi.

Ako i njega srce bude vuklo da nastavi tamo gde je njegov otac produžio, misleći o svojim precima. I o svojim potomcima.

BIRO

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Rođeni ste u Jugoslaviji? Ovo će vas ganuti do suza

Naš Biro vam menja život: Uvek ima nade

Foto-priča: 10 razloga da letujete u Srbiji