Ma gde se nalazio: na pašnjaku kraj Tamiša, pred svojom kućom u banatskom sokaku, u učionicama Pančeva ili Praga, na farmi ili fabrici u Njujorku, u ložionici ali i laboratorijama Kolumbija univerziteta, Kembridža i Berlina - svuda je tražio oči svoje majke, oči koje su ga upućivale na blagorođe i stvaranje. 

Nije slučajno Mihajlo Pupin svoje puteve, kroz trnovit život, redovno pratio savetima koje je dobijao od majke, razmišljanjima o tome šta bi mu na to rekla majka. A ta majka zvala se Olimpijada Pupin. 

Pronalazač sa 24 patenta kojima je zadužio čitav svet, životnu biografiju posvetio je upravo ženi koja ga je rodila. I kojoj je bio zahvalan za sve što je postigao na zvezdanom nebu nauke.

Bila je veoma pobožna, najviše je poštovala Svetog Savu jer je isticao pismenost i vrednost knjige, recitovala je psalme, bila je zaljubljena u ikone, ali nije želela da joj sin postane monah, već učenjak. U tom duhu ga je i vaspitavala. On je voleo njenu istinoljubivost i ugradio ju je u svako svoje delo, svako ostvarenje.Zbog toga što je njoj pismenost bila uskraćena, govorila je da se oseća slepa kod očiju i da on ima šansu da bude drugačiji.

Poznat je Olimpijadin savet Mihajlu: “Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život pun večne slave.” A, on je govorio da mu je majka bila bolji učitelj od svih koji su ga učili.

Olimpijada, Pijada, kako ju je zvao sin, rodila je desetoro dece. Preživelo je samo četvoro - tri devojčice i najmlađi Mihajlo. Rodila ga je posle četrdesete godine, ali nije imala mleka. Dojila ga je, uz svog sina, komšinica iz Farkaždina, koji se nalazi odmah pored Idvora. I tog je dečaka Pupin zvao - bratom po mleku. Pupin im je kao mlad momčić naslikao crtež koji se i danas čuva, a svedok je još jednog velikog dara našeg naučnika - slikarskog. Kuma je dobio tako što ga je otac kao bebu držao kraj otvorenog prozora. Po starom običaju, prvi koji prođe je detetov kum. Prošao je jedan Rom, čestit čovek, koji je od tada postao deo porodice Pupin.

Kada je prvi put kročio na novi kontinent, bio je uplašen, ali su mu čvrsta vera u Boga i uverenje da će uslišiti majčine molitve, dali snagu da savlada strah. Sa diplomom Kolumbija univerziteta, Mihajlo je “potrčao” u Idvor da obraduje majku, koja se zaplakala kada ga je videla. 

Tada je već bio veliki “mudrac”, ali je rekao kako se pred njom osećao tako mali, bespomoćan i pritom – najsrećniji na svetu. Onog dana kada mu je sestra javila da je majka umrla, zavetovao se da će sačuvati uspomenu na nju. 

Skoro tri decenije kasnije Srpska akademija nauka je objavila da će prihod od fondacije posvećene uspomeni na Olimpijadu Pupin iskoristiti da se siromašnoj deci u tadašnjoj Staroj Srbiji i Makedoniji pomogne u školovanju.Jer, ako je iko verovao u obrazovanje, onda je to ova žena.  

Izvor . instagram @vjecnutak