Migracija je demografski fenomen koji je najteže predvideti, ali i izmeriti. Poslednjih godina u srpskim medijima barata se različitim ciframa o broju onih koji su odlučili da nastave život „pod suncem tuđeg neba“; brojke variraju od 60.000 ljudi do čak 150.000 ljudi na godišnjem nivou od 2012. do danas.

Kakav je odnos dijaspore prema matici, koliko državljana Srbije razmišlja o odlasku u inostranstvo i da se li studenti većinski opredeljuju za ostanak u Srbiji ili jedva čekaju da uzmu diplomu i odu u „beli svet“? U Srbiji je tokom prošle i ove godine urađeno nekoliko istraživanja na ovu temu.

Plata vs patriotizam

Istraživanje o stavovima i namerama stanovništva o preseljenju u inostranstvo i utvrđivanje uticaja migracija na demografsko starenje u Srbiji sprovedeno je u četiri opštine tokom aprila i maja ove godine – u Leskovcu, Užicu, Zrenjaninu i Zaječaru. U istraživanju je učestvovalo 3.424 građana.

Čak 46 odsto ispitanika izjasnilo se da razmišlja o odlasku iz Srbije, a kao glavne razloge naveli su ekonomsku situaciju i bolje plaćen posao (po 17 odsto). Ono što ih zadržava u domovini su vezanost za porodicu i prijatelje, što je kao vodeći razlog zbog kog još nisu „prelomili“ da kupe kartu u jednom pravcu navelo 32 odsto ispitanika. Ostali razlozi za ostanak u Srbiji su rešeno stambeno pitanje (19,9 odsto) i osećaj patriotizma i pripadnosti društvenoj zajednici (10 odsto).

Mladi biraju Nemačku i Ameriku

Kabinet za demografiju i populacionu politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Republičkim zavodom za statistiku, sproveo je početkom 2018. godine kvantitativno istraživanje o migraciji studenata.

U istraživanju je učestvovalo više od 11.000 studenata, a rezultati su pokazali da čak trećina akademaca razmišlja da po završetku školovanja ode iz Srbije u neku drugu zemlju. Na vrhu liste želja nalazi se Nemačka, dok studenti informacionih tehnologija maštaju da odu u Ameriku. Ostale zemlje koje akademcima deluju primamljivo su Švajcarska, Austrija i Norveška.

Reč dijaspore

U okviru istraživanja “Karakteristike i stavovi visokokvalfikovane dijaspore i povratnika” učestvovala su 403 ispitanika koji su se vratili u Srbiju ili još žive u inostranstvu - 50 visokoobrazovanih povratnika starosti od 25 do 65 godina koji su godinu dana proveli van Srbije, a nakon povratka su bar godinu dana proveli u zemlji, i još 353 visokoobrazovana lica koja još žive u inostranstvu, prosečne starosti 40,8 godina.

Kada je reč o povratnicima, rezultati istraživanja pokazali su da je najčešći motiv za odlazak u inostranstvo bilo usavršavanje ili obrazovanje (56 odsto). Iako su rezultati pokazali da tri četvrtine anketiranih visokoobrazovanih lica (76 odsto) koja se nalaze u inostranstvu za sada ne planira da se vrati u Srbiju, ohrabruje podatak da je više od polovine anketiranih (57 odsto) spremno da ulaže stečene resurse u našu zemlju; oni su se izjasnili da žele da pomognu počev od finansijskih sredstava, preko znanja i iskustva, do poslovnih kontakata.

BIRO

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji.

Preporučene priče

BIRO VODIČ ZA NEKRETNINE: Kada je kupovina bolja od rente

Razmišljate o preseljenju? Evo gde ćete najviše zaraditi

Ispovest gastarbajtera: Gorka istina o „slatkom životu“