Poslednjih godina jedva čekam da se vratim sa odmora da bih se malo odmorila.

Trebalo bi izmisliti novu reč koja bi opisala privremeni odlazak kući, nas koji živimo u ovim krajevima, jer je to sve drugo, samo nije odmor. U tih 15-ak dana treba spakovati brdo obaveza i vreme proleti za tren.

Ovako izgleda tipična lista aktivnosti za odmor:

1. Najesti se ćevapa sa lukom i kajmakom

2. Pribaviti/produžiti/obnoviti neophodnu dokumentaciju

3. Obaviti lekarske preglede (nivo holesterola meriti isključivo na početku odmora)

4. Posetiti zubara

5. Prisustvovati svadbi/krštenju/proslavi 18. rođendana (nema više ispraćaja)/godišnjici mature

6. Obići novorođenu decu

7. Provesti vreme sa članovima uže familije (pritom uveriti mame i bake da niste neuhranjeni)

8. Videti se sa prijateljima

9. Odvesti decu u neku “vazdušnu banju” da se nadišu svežeg vazduha i “isperu” pesak iz pluća

10. Pojesti još neki ćevap, krempitu, šampitu..., trešnju, lubenicu i šta god je u sezoni

FTP sindrom

Zbog toga što svi ovde imamo privremene statuse, uvek postoji neka dokumentacija koja bi trebalo uraditi kad odete kući: zamena lične karte, vozačke dozvole, prijave boravka, prijava dece i tako redom. Velika verovatnoća je da ćete prilikom svakog boravka kući imati bar jednu od ovih obaveza da završite i podsetite se čuvene šalterske službenice i FTP-a (fali ti jedan papir). Da bi “ugođaj” bio potpun uvek su u redu neki nervozni, sumnjivi likovi, koji urlaju na normalan narod koji čeka.

Ovde smo se malo razmazili jer većina stvari može da se završi on-line, alternativno možete platiti agenciji da izvrši prijavu novorođenog deteta ili obratiti se PRO-u za pribavljanje lične dokumentacije. Ako ste i pored svega toga primorani da sami idete na šalter, kao žensko ćete imati prednost - ako ne i poseban šalter! Što je najbitnije, nema šanse da neko fizički nasrne na vas, pa čak i ako preuzmete njegovo mesto u redu.

Jedino u čemu ne postoji nikakva razlika je agilnost šalterskih službenika u državnim službama - ona je svugde na “zavidnom” nivou (toliko da im svi zavidimo na radnim uslovima).

Lekarski pregledi

Iako je u toku implementacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve zaposlene u Dubaiju, kompanije sa manje od 100 zaposlenih će biti obuhvaćene zakonom tek u julu 2016. Ono što je takođe bitno je pokrivenost tog osiguranja.

Pretpostavljam da, za većinu, prioritet imaju doktori sa naših područja i Evrope, dok ostali dolaze u obzir samo ako nemamo drugog izbora. Zato nije loše odraditi potrebne preglede u domovini ako situacija to dozvoljava, jer možete potražiti mišljenje nekog našeg ”najboljeg” stručnjaka iz date oblasti. To znači da u pauzama između čekanja redova po opštinama možete da odradite i neki lekarski pregled. Pozitivna stvar je to što se posle ovdašnjih cena u bolnicama prijatno iznenadite cenama u našem zdravstvenom privatnom sektoru...

Samo skuplja osiguranja pokrivaju zubare, pa je bolje preventivno posetiti vašeg stomatologa pri svakom odlasku kući. Bolje sprečiti nego lečiti - u Dubaiju, jer cena jedne intervencije može biti veća nego avio-karta do kuće.

Mada kad malo bolje razmislim, u Srbiji vam ne trebaju lekari. Dovoljno je da gledate reklame na našim televizijama i naći ćete rešenje za sve vaše zdravstvene probleme - od gasova, preko potencije, pa do reume. Pa ako i to nije dovoljno, možete “glasno da kažete”, i nađete rešenje za vaše gljivične probleme na bilbordima širom Beograda.

Tri stvari su dovoljne za sreću

Dok vam deca ne idu u školu, termin za odmor se uklapa sa predstojećim svadbama i krštenjima. Kada krene škola drastično se smanje opcije za termin istog, a samim tim i verovatnoća da ćete uspeti da se opustite uz crni (ili žuti) sok i malo “ćirilice”. Ukoliko vam se posreći, pa ipak uspete da prisustvujete nekom veselju, recept za dobar provod je jednostavan:

1. Časica/e rakije (dok se u sebi pitate kako ste to blaženstvo ukusa, koje leči i dušu i telo, nekada mogli da nazovete brlja)

2. Predjelo (što masnije to bolje) i

3. Malo muzike (po mogućstvu one starije, jer niste uspeli da naučite hitove pevača Granda i sličnih popularnih muzičara poslednjih godina, mada posle pet puta ponovljene prve stavke i to postaje nebitno).

Ponesite poklone

Još ako ste podmladak liferovali kod bake i deke (jer im je tamo najlepše), opuštanje će biti kompletno.

Zvanični podaci ukazuju na povećanje bele kuge, ali ja baš i nemam takav utisak jer smo na svakom našem odmoru išli u posetu jednoj ili više novorođenih beba. To vas dovodi u dilemu da li da poklone kupujete ovde i dodatno opteretite već pune kofere, ili gubite dragoceno vreme na odmoru zbog kupovine istih?

Vreme se ne može kupiti ali dodatna kilaža može, pa ipak radije nosim prepune kofere. Samo zahvaljujući našem brojnom potomstvu ne izgledamo kao potencijalni šverceri kada stignemo na carinu. Veoma je bitno da sitna deca idu uz onog ko gura kofere, onda vas carinici samo isprate uz sažaljiv pogled.

Izlasci – šta to beše?

Iako se stalno priča da u inostranstvu nema druženja, nije više tako sjajna situacija ni kući. Omatorilo se, uozbiljilo i sustigle su nas porodične obaveze. Ne možete više neplanirano uskočiti u svoje nove cipelice i krenuti u noćni život, treba nahraniti i uspavati sitnu decu. Dok završite sve obaveze, jedino za šta želite da se spremite je carstvo snova.

Sva sreća da boravimo kod roditelja, pa bar oni imaju priliku da nas vide malo češće - pred spavanje i kad ustanemo. Više nego dovoljno, jer je njima ionako bitnije da provedu vreme sa unučićima, a vama da od istih pobegnete i eto “win-win” situacije.

Izleti

Kada su vam deca stasala za put (čitaj - ne vrište neprekidno u kolima), lepo je uputiti se na izlet, na neku od naših planina. Recimo na Zlatiboru deca mogu da se nadišu čistog vazduha, dok vi doručkujete, ručate i večerate lepinju sa kajmakom.

Kada Zlatibor postane predalek, može se zameniti ružom vetrova na obližnjim Babama, ili nekim drugim ružama, samo da možete malo odmoriti oči u prirodnom zelenilu.

Samo nek je domaće

Negde, tokom godina života u inostranstvu, se izgubila želja za egzotičnim ukusima, jer je sve na dohvat ruke – sve, osim trešnje iz bakinog dvorišta. Voće i povrće se uvozi iz celog sveta, tako da jagode i drugo sezonsko voće možete jesti tokom cele godine. Iako je za naše pojmove ono neukusno, ovdašnja deca ne dele naše mišljenje.

Koliko god smo želeli da ljubav prema domaćem voću i povrću prenesemo na našu decu, nismo naišli na neki odziv. Iako im je zanimljivo da uberu jagodu iz bašte, nije im baš hit da istu i pojedu. No to nas ne sprečava da, kao gladne godine, kupujemo sve što vidimo na pijaci a prodavac kaže da je domaće, u potrazi za tim ukusom detinjstva.

Ukusi detinjstva

Na kraju odmora spakujemo te ukuse detinjstva u kofere, koliko god može da stane a pritom ne prekoracimo 31 kg po koferu. Kao dete sam se čudila mojim rođacima iz Nemačke kada spakuju džak kupusa u gepek da ponesu nazad. Sada se sama sebi smejem kada pakujem svežu papriku, burek, čvarke, zimsku salatu, paradajz…

Koja je najneobičnija obična stvar koju vi nosite sa odmora?

Gordana Nikolić

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Mali Svet: Postanite ponosni sponzor jednog đaka u Srbiji

Apel: Pomozimo maloj Marti

Naš Biro vam menja život: Uvek ima nade