Da je život nepredvidiv i da nam uvek priprema lepa iznenađenja ako verujemo u sebe i svoje snove, uverio se Bojan Dulović, sada već svetski poznat trener u E-Sports Football Club akademiji fudbala u Dubaiju. Noću je radio u klubu, a preko dana bio trener, da bi kasnije dobio stalan ugovor. Tu počinje njegova priča koju je objavio portal Zorainfo.rs

Kako ste otišli u Dubai, zašto baš tamo?
- Imao sam kod koga da odem dole. Otišao sam čisto da vidim kako je. Teško je bilo ostati zbog vize pa sam  radio u jednom noćnom klubu, a preko dana sam našao posao trenera u E-Sports Football Club, ali na neodređeno, posle nekog vremena su me primili za stalno i sredili mi radnu vizu.

Kako je raditi u jednoj fudbalskoj akademiji, u zemlji koja nije poznata po fudbalu?

- Moram da budem iskren, nivo fudbala nije kao u Evropi, ali što se tiče uslova mnogo je naprednije nego bilo gde u svetu. Njihovi fudbalski objekti su neverovatni. Svaka škola ima po jedan ili dva fudbalska terena, bazene, što je nerealno za naše uslove, ali fudbal po kvalitetu je daleko iza evropskog. Vremenom će i kvalitet doći do izražaja jer ima dosta trenera iz Evrope, pa sa njima pokušavaju da podignu kvalitet.

Vi ste lični trener legendarnog Maradone, kako je došlo do te saradnje?
- Trenirao sam žensku ekipu u kojoj igra njegova devojka. On je dolazio na utakmice i tako smo se i upoznali. Iskreno, nisam nikada slutio da će doći do ovoga, ali na njenu preporuku, a njemu je tada bio potreban trener, počeli smo saradnju. Prvo smo igrali fudbal zajedno, a onda se rodila ideja da sarađujemo. Vremenom je profesionalizam izrastao u prijateljstvo, tako da i kada ne treniramo, provodimo mnogo vremena zajedno.

 Dok ste odrastali gledali ste ga, voleli kao fudbalera, nosili dres sa njegovim brojem, kako vama sada deluje sve što trenutno prolazite?

- Kada pogledate listu fudbalera i kada biste me pitali koga bih voleo da upoznam, kod mene, bez razmišljanja, on bi bio broj jedan. Ceo život sam nosio broj 10 dok sam trenirao u Sindu, ni slutio nisam da ću jednog dana biti skoro svaki dan sa čovekom kojeg sam gledao na malim ekranima i upijao sve što on radi. Tako da je i za mene to nestvarno.

Kakav je na treninzima?
- On je veliki profesionalac i dan-danas, iako ima 56 godina i fizičke sposobnosti nisu kao što su bile pre, na treninzima daje maksimum. Čak posle treninga pomaže da raspremimo sve, tako da situacija je nerealna totalno, ali je tako.

Kakav je privatno, kada izađete? 

- Iz mog ugla, kao njegov prijatelj, biću objektivan i reći ću da on svima izađe u susret za fotografisanje i sve ostalo. Razumem da je ponekad teško jer je on čovek koji privlači pažnju gde god da krene, tako da dosta ljudi hoće da mu stisne ruku i da popriča sa njim. On se trudi da izađe u susret maksimalno koliko može, ako se desi da pored nekoga prođe, i to razumem, ali su to retke situacije.

Da li Vam je analizirao čuveni gol “Božjom rukom”? 

- Naravno, i na treninzima je prolazio kompletno situaciju, analizirao kako je krenuo sa loptom, čak i drugi pogodak na istoj utakmici. Jednostavno, remek-delo. Rekonstruisao je primanje lopte, ko je bio levo, a ko iza, gde je napravio fintu, sve u detalje.

Dobar je prijatelj sa Emirom Kusturicom i Novakom Đokovićem a sada ste mu i Vi lični trener. Kakvo on ima mišljenje o Srbima i Srbiji?
- Par puta smo pričali o Srbiji. Njegovo mišljenje je da smo slični po karakteru i mentalitetu, volimo sport, tako da ima veliko poštovanje prema Srbiji i prema našem narodu.

Sledeće godine ste njegov gost u Argentini. Prisustvovaćete jednom od najvećih derbija u svetu, Boka Juniors – River Plate. Kakva su Vaša očekivanja? 

- Do sada mi je neostvarena želja da gledam Boku Juniors uživo protiv Rivera, mada bih pristao i da gledam Boku protiv bilo koga (smeh). Mnogo je gostoljubiv i ne sumnjam da ću biti dočekan kako treba i na utakmici i posle, tako da… Jedno veliko iskustvo za mene.

Da li planirate Vi njega da ugostite?
- Naravno, u toku su pregovori, imamo nekoliko projekata koje bismo mogli da realizujemo u Srbiji, tako da ćemo videti u narednom periodu šta je izvodljivo, a šta ne. Sigurno imam plan da ga dovedem ovde. Upoznat je sa Beogradom i zna za naše gostoprimstvo. 

Postoji li šansa da ga dovedete u Šabac? 

- Sigurno, ako budemo uspeli da napravimo dobru priču i da ga dovedemo u Srbiju, naravno da bih ga ja, kao Šapčanin, voleo dovesti na jedan dan da upozna naš grad i ljude.

BIRO/Zora Info

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Lično iskustvo: Emirati - moja druga kuća (VIDEO)

Život u Emiratima - "za" i "protiv": Zašto su nam priče toliko različite?

Spremite maramice: Ovako izgledaju odlasci iz domovine