Živimo opkoljeni prevarantima. Ako si vaspitan da budeš pošten, iskren, odan, istrajan i radan – nadrljao si. Svaka obmana, laž i nepravda će te naterati da se ozbiljno posvetiš potrazi za poslom u zemljama gde vladaju zakoni, gde postoji moral i gde se poštuje i dogovor i ugovor. Jer, ovde društveno istaknuta većina (valjda zarad opstanka i “uspeha”) laže, vara, krade i gleda kako da te nasamari.

Da nam vlasti obećavaju “med i mleko”, navikli smo odavno. Više se i ne obaziremo na njihove zakletve da će nam, “samo što nije”, biti mnogo bolje. Ali, kad nas lažu kolege i bliski saradnici, e to je ono što direktno razara nerve, mozak i - srce. Do posla se dolazi teško, a onda, ako se ikad i zaposliš, svojim očima gledaš kako “muljaju”, podmeću nogu, cinkare i izmišljaju. Jednog dana nestaće ti novčanik. Drugog, kolega će ti ukrasti ideju. Trećeg, „pakovaće“ priču direktoru protiv tebe. Četvrtog,  direktor će ti tražiti dlaku u jajetu, jer si u nečemu bolji od njega.

Posle posla dođeš kući da pročitaš novine ili pogledaš TV program; a tamo – opet gomila laži i nepravde. Gomila nerazrešenih slučajeva, neosuđenih lopuža, kriminalaca, ubica. Novinari žute štampe žive od neproverenih informacija za koje se raja zalepi ko muva na ... slatko, pa raspreda o njima danima uz duge jutarnje kafe po državnim firmama u koje su se uglavnom zaposlili preko veze. Na nameštenim konkursima. Dakle - na prevaru.

Možda još i najstrašnija prevara koja je metastazirala u društvu jesu lažne diplome i lažni stručnjaci. Pošteno si se upisao na faks, vredno učio, odricao se, nervirao, kidao, putovao, i sa tako stečenom diplomom ne možeš da se zaposliš ako ne pripremiš ogromnu količinu keša, ako nisi ljubavnica jakog funkcionera, ili ako nisi žena ili sin bilo kog partijskog vođe. Toliko je tužnih primera, toliko očajnih majki čeka posao, dok deca funkcionera imaju fiktivna radna mesta i stvarne plate. Toliko je izvrsnih studenata koji nikad neće pristati da idu ispod svojih moralnih načela. Hiljade razočaranih je otišlo odavde i otići će još na hiljade.

Na prevaru se upisuju u srednje škole, na fakultete, na specijalističke studije. Na prevaru dobijaju vozačke dozvole, građevinske dozvole, dozvole za rad, doznake za nerad. Lažna školovanja, lažna bolovanja... Teško je živeti u zemlji gde ne znate da li je crni hleb pravi ili obojen, gde ne znate da li su patike original ili lažne, gde otplaćujete kredit za stan koji nikada neće biti vaš.

Recite mi da postoji zemlja u kojoj nije baš sve prevara.

Recite mi da postoji zemlja u kojoj se budiš bez straha kako će ti proteći dan.

Recite mi da postoji zemlja u kojoj ideš na spavanje nenasankan, u kojoj sanjaš nešto drugo a ne samo košmare.

Recite mi da postoji zemlja u kojoj majka odlazi na porođaj bez straha da će li će ikada videti svoje dete.

Ima li takve zemlje?

Ili je i takva nada - prevara?

Milijana Barjaktarević