Foto: izvor N1Moris Albahari traži novog vlasnika sata

Preživela je ova Doksa (sat) tri rata, i danas jednako kuca. Više od stotinu godina čuva ga sarajevska porodica Albahari. A neobična priča počinje početkom Prvog svetskog rata kada David Albahari biva regrutovan u austrougarsku vojsku.

- Moj stric je bio u Zvorniku na srpskoj strani, kada je buknuo Prvi svetski rat - kaže Moris Albahari, sin Davida Albaharija za N1.

- On je mobilisan u srpsku vojsku; ne samo on, i drugi. Tako su se moj otac i moj stric na Ceru borili jedan protiv drugoga.

Stric Morisa Albaharija Jakov učestvovao je u povlačenju preko Albanije, a otac David završio je u Italiji. U bici na Pijavi spašava jednog od sinova Gligorija Jeftanovića, vlasnika hotela Evropa, koji biva teško ranjen. 

- Moj ga je otac na leđima preneo u Feldšpital, poljsku bolnicu. Pukla mu je lobanja i pritisla mozak, i lekar mu je taj deo kosti, sa onom wc-vakum pumpom izvukao... To je najprimitivniji način, ali delotovoran. Kada je došao svesti Jeftanović vadi ovaj sat, i kaže mom ocu: "Davo, da ti zahvalim uzmi moj sat” - prepričao je Albahari.

Zabava u hotelu Evropa 

David, u tom trenutku ne prihvata poklon.

- Po završetku Prvog svetskog rata Jeftanović, ovde u jhotelu Evropa organizuje zabavu, poziva saborce iz Austrougarske vojske, ali i vojnike koji su probili Solunski front. Za tu priliku Davidu Albahariju kupio je nov zlatan sat. Jeftanović koji je naručio zlatan sat rekao je mom ocu: "Davo, nisi hteo sat da uzmes na Pijavi, evo ti zlatni sat!". A moj otac gleda i kaže mu: "Neću zlatni, daj mi sad onaj ratni." On iz džepa izvadi Doksu, i da mu sat - prepričava Albahari dirljivu scenu. 

O dobroj atmosferi na zabavi Morisu su svedočili i otac i stric. Pričalo se o ratu, a bilo je i šale na račun situacije u kojoj su se ne svojom voljom našli. Sve je organizovao Jeftanović. 

- Kaže, kad ja viknem austrijsku komandu ApTak - mirno, vi ustanite i salutirajte, a kada ovi, moj stric Janko i još njih nekoliko, koji su bili u srpskoj vojsci, vi se poklonite i viknite živeli oslobodioci - prisetio se Albahari.

Priča o besmislu ratova 

Nije ovo samo priča o satu, navodi Albahari, već o besmislu ratova u kojim se braća i prijatelji bore jedan protiv drugoga. 

- Nije uobičajno kaže da se poklon vraća, ali sat bih rado vratio porodici Jeftanović. Ako iko ima od Jeftanovića, potomak neki, da mu ga vratim, jer ja ću umreti, sat neće ni u muzej otići, propašće, a bilo bi mi ga jako žao da se zagubi - kaže Moris Albahari. 

Ne seća se imena prvog vlasnika sata. Najpoznatiji Jeftanović imao je četiri sina - Peru, Manojla, Dušana i Zdravka. Veruje se da direktnih potomaka danas, nažalost, nemaju.

RadioSarajevo.ba