Povodom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata i obeležavanja Dana primirja, Ambasada Srbije u Abu Dabiju organizovaće projekciju filma “Milunka Savić” u nedelju, 11. novembra 2018. godine u 19 sati.

Ambasada Srbije poziva sve građane Srbije u UAE koji su zainteresovani da prisustvuju projekciji filma da pošalju potvrdu dolaska na mejl secretary.abudhabi@mfa.rs

Nova adresa Ambasade Republike Srbije u Abu Dabiju nalazi se u Mushref area, sector W31, Al Rafee street, Villa number 06, prekoputa hotela “Novotel”.

Milunka Savić je žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Rođena je 1890.godine u Koprivnici kod Raške. U borbama je devet puta ranjena, a zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je proglasili “srpskom Jovankom Orleankom”.

U Balkanskim ratovima borila se preobučena u muškarca i predstavljala kao Milun Savić. Tek kada je ranjena u grudi, tokom Bregalničke bitke lekari su otkrili da je reč o ženi. Učestvovala je kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu kao deo “Gvozdenog puka”, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske. Zbog višestrukog herojstva pokazanog u Kolubarskoj bici, Milunka Savić odlikovana je u jesen 1915. godine Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

U jesen 1915. godine u Makedoniji je teško ranjena u glavu i tako povređena povlačila se preko Albanije. Potom se 1916. vratila na Solunski front; istakla se u bici na Kajmakčalanu i zarobila 23 bugarska vojnika.

Dobila je dva francuska ordena Legije časti i medalju „Miloš Obilić“ i jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Kada je 1920. godine demobilisana, Savićeva nije imala gde da stanuje. Istorijski podaci govore da je 16 noći provela u “Prokopu”, tražeći nameštenje i smeštaj. Punih 15 godina srpska heroina radila je najteže poslove. Iako nije imala formalno obrazovanje, posle rata je uspela da se zaposli u Bosni i Hercegovini najpre kao kuvarica, a onda i kao bolničarka i kontrolor u fabrici vojnih uniformi.

Milunka Savić udala se 1922. godine, za osam godina mlađeg Veljka Gligorovića iz Mostara, a dve godine kasnije dobili su kćerku Milenu. Usvojila je još tri kćerke: Milku, koju je pronašla zaboravljenu na železničkoj stanici u Stalaću, svoju sestru od ujaka Višnju, i Zorku, koju je uzela iz sirotišta na dalmatinskoj obali. Veljko je po premeštenju u Banjaluku zapostavio porodicu, a njegov i Milunkin brak bio je ugašen.

Početkom 1920-ih godina za zasluge u ratu, od države je dobila imanje u Stepanovićevu, selu kraj Novog Sada, gde je podigla kuću i sa sestrom Slavkom obrađivala imanje. Kasnije, u potrazi za boljim životom, zajedno sa kćerkama Milunka je otišla u Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao. Na inicijativu njenih saboraca, od 1929. dobila je posao čistačice u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo svog radnog veka.

Uprkos ogromnim zaslugama za srpski narod, Milunka Savić bila je zanemarena i napuštena od svih. Privržena domovini i iznad svega ponosna na svoje poreklo, odbila je ponudu da se preseli u Francusku i dobija njihovu vojnu penziju. U Beogradu je živela teško, ali časno, ne žaleći se nijednog trenutka na svoju sudbinu. Tokom boravka u prestonici Srbije podigla je i iškolovala trinaestoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela.

Između dva svetska rata Milunku Savić pozivali su na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih boraca... Bila je uvažavana u celom svetu. Ostaće zabeleženo da je na susrete s ratnim drugovima odlazila u šumadijskoj narodnoj nošnji, ukrašenoj dobijenim odlikovanjima.

Po završetku Drugog svetskog rata, vlast joj je 1945. dodelila penziju. Penzionerske dane provela je u svojoj kući na Voždovcu, u društvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima. Skupština grada Beograda dodelila joj je 1972. godine jednosoban stan u naselju Braće Jerković. U tom stanu je i preminula 5. oktobra 1973. godine, posle tri moždana udara. Porodična kuća Milunke Savić prodata je već 1974. godine.

Heroina srpske vojske sahranjena je na Novom groblju, u Beogradu. Njeni posmrtni ostaci preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana, 40 godina posle smrti, 10. novembra 2013. godine.

Ime Milunke Savić nose ulice u Beogradu, Jagodini, Valjevu, Zrenjaninu, Kraljevu, Kruševcu, Kosjeriću, Mladenovcu, Paraćinu, Nišu, Šapcu, Svilajncu, Stepanovićevu i Jošaničkoj Banji.

BIRO

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

EKSKLUZIVNO: Prvi intervju prvog ambasadora Srbije u UAE

Podvig srpskog avijatičara: Novi let za istoriju!

FOTO-PRIČA: Seoski turizam – najlepša slika Srbije