Da, znamo - kad gledate bajkovite fotke Dubaija, imate utisak da je grad besprekoran i savršen. I mislite da je svaki stan u ovom emiratu takav. Jer, najjače građevinske firme ponikle su upravo odavde. Ali, tek kad sletite na aerodrom i sa koferima u rukama krenete u potragu za "krovom nad glavom", shvatite da stvari nisu uvek onakve kakvim nam se na prvi pogled čine...

Miloš Krstić jedan je od mnogih sa ex-yu prostora koji je iskusio "drugu stranu medalje" u akciji traženja stana u Dubaiju. Prenosimo iskustvo sa njegovog bloga hodajsamnom.com

***

U traženju stana u Dubaiju je najbitnije biti strpljiv i oprezan.

Susrešćeš se sa različitim izazovima i pritiscima u jednoj malo drugačijoj poslovnoj kulturi od evropske. Iako je Srbija unekoliko specifična po načinu poslovanja, posle iskustava sa traženjem stana mi deluje da mnogo više pripadamo tom evropskom miljeu nego što nam se možda čini.

Fluidni koncept vremena i administrativne zavrzlame

Pre dolaska u Dubai, čitao sam tekstove koji su napravljeni za što lakšu adaptaciju na ovdašnju kulturu i sistem, slušao razne korisne priče i dobio puno korisnih saveta od naših ljudi koji žive ovde. Saznao sam da se ovde pomalo ne drže rokova, da je često da ljudi kasne..., ali potpuno je drugačije kada sve to iskusiš. Naročito kada jedno kašnjenje prouzrokuje lanac drugih. Srećom, ljudi su uglavnom fleksibilni i svesni da na svakom koraku procedura može da se oduži, pa se nekako nađe rešenje.

Konkretno, sve zavisi od pasoša tj. od stavljanja vize u pasoš i uzimanja broja telefona. Bez toga ne možeš da mrdneš. Bez ta dva ti banka ne omogućava upotrebu računa i dobijanje čekovne knjižice, koju posle koristiš za preuzimanje stana.

Tri puta su mi pomerali rok za dostavljanje overenog pasoša. Pa onda stigne pasoš, pa mi isto tako odlažu ljudi iz banke sa izdavanjem čekovne knjižice. Frustrirajuće je, jer sam već bio odabrao stan, pa sam zakazao preuzimanje, potpisivanje ugovora i izlazak iz hotela za određeni dan, pa sam sve morao da pomeram. Malo nelagodno i neprijatno, ali sam posle drugog puta malo smanjio nerviranje, prihvatio da stvari tako funkcionišu i prosto držao sve u pisanoj korespodenciji za slučaj da nešto krene naopako.

Ovde s ljudima lakše komuniciraš, pa kada kažeš onima koji čekaju tebe da kasniš zbog ljudi koje ti čekaš, npr. zbog komplikacija sa pasošem, uglavnom imaju razumevanja. 

Traženje stana #1 – „Mućke“

  
Kakva plejada likova su ti agenti za izdavanje nekretnina! Iako sam imao pomoć agencije za preseljenje, koja je bila vrhunski profesionalna, i našla “proverene” agente za nepokretnosti, stvarno sam u tom jednom danu kada smo zakazali gledanja stanova video likove koji kao da su ispali iz serije “Mućke” ili iz filma “Sneč”, “Dve čađave dvocevke” i slično. Šteta što ne mogu da slikam agente i postavim slike, ali ukratko – kič odela, dosta gela u kosi, britanski akcenat engleskog, a neki azijsko-indijsko-afrički izgled. Osmeh koji odaje sitnog prevaranta željnog brze i lake zarade.

Prodaje ti fore – „znaš ja sam ovaj stan već izdao, ali ako mi ti ponudiš veću lovu, i doneseš ček danas do četiri popodne, ja ću izdati stan tebi“.

Srećom, Beograd je dobra škola za ovakve namazane likove.

– U redu je, ako ste ga izdali, nema potrebe da žurimo. Javiću se sutra da vidim da li je možda osoba kojoj ste izdali odustala.

I gle čuda! Sutradan je stan, nekim neobjašnjivim čudom, zapravo slobodan, ali i dalje traže veću cenu od inicijalno ponuđene!

Hvala, doviđenja. Baš se pitam kakvi li su onda oni neprovereni agenti za nekretnine?!

Traženje stana #2 – Bazeni i pogledi

Ono što „prodaje“ stanove i utiče na njihovu cenu u Dubaiju je pre svega lokacija (pogled) i infrastruktura zgrade. Što je zgrada bliže moru, ili ima bolji pogled na more to je cena viša. Takođe, gotovo sve zgrade koje smo obilazili imaju svoj bazen, teretanu i centralni sistem klimatizacije. Skoro sve zgrade imaju svoju recepciju i portire i kamere za obezbeđenje. I inače izgledaju na neki način kao hoteli. Toga u Evropi nema, ili nema toliko dostupnog „raji“ kao ovde. Jedna zgrada je imala čak i teren za tenis na krovu, pored bazena. Na drugoj je pogled sa krova na more i takozvani infinity bazen.

Međutim, o onome o čemu se u Evropi više vodi računa ovde se ponekad zanemaruje. Naime,  vlasnici stanova i firme koje se staraju o zgradi ne vode baš uvek računa o čistoći, kvarovima i ostalim infrastrukturnim problemima. Tako sam često video užasno prljave stanove, stanove kod kojih se vidi puno vlage na zidovima, stanove sa lošom stolarijom, neočišćenim klimama i zgrade sa prljavim i neočiščenim teretanama, bazenima i liftovima.
Šteta, jer pokvari utisak neke jako lepo izgrađene zgrade na dobroj lokaciji. Nije da su kod nas, na primer, u centru Beograda stanovi koji se izdaju čarobno čisti i sređeni, ali od ovih impresivnih oblakodera, ipak očekujete malo više. Srećom, postoje i odlično održavane zgrade i sjajno održavani stanovi, te ima izbora, samo treba dosta toga da obiđeš i da budeš jako pažljiv.

Traženje stana #3 – Ček, ček, ček

Dubai je poprilično specifičan po pitanju zakupa stanova, jer pored ugovaranja zakupa na (uglavnom) godinu dana, podrazumeva se i plaćanje čekovima unapred. Što manje čekova, niža cena stana i obrnuto. Standard je od jednog do četiri čeka. A sve je papreno skupo. I jezivo je kad pomisliš koliko love treba da daš unapred, a nisi je još ni zaradio. Poslodavac ti izađe u susret beskamatnim kreditom koji ti posle odbija od plate, ali opet nije svejedno.

Kada odlučiš koji stan hoćeš, svi te „zajašu“ da im što pre dostaviš čekove. Agent za nekretnine, vlasnik stana. Depozit, agencijska naknada, kirija. Plus plaćaš depozit na uključivanje struje i klime na svoje ime. Pa troškovi registracije ugovora.

Kako sam imao kašnjenja overe pasoša, koje je uzrokovalo kašnjenje aktivacije računa, pa zatim kašnjenje izdavanja čekovne knjižice, svi su se malo unervozili, a najviše agent za nekretnine. Pri tom, pri ulasku u stan se ispostavilo da obećane popravke u stanu nisu izvršene, a oni i dalje traže svoj ček i gledaju te kao neki „plen“. Baš je neprijatno kad osetiš tu pohlepu. Onda logično pada na pamet pitanje – za šta, bre, ček kada posao za koji tražiš ček nisi obavio?!

Naravno da sam odmah digao frku i pomenuo mogućnost neplaćanja i iseljavanja, i odmah su se razleteli i krenuli da rešavaju stvari. Ovi s kojima sam imao posla, „provereni“ su izgleda baš u fazonu da zabušavaju ako ne digneš galamu. Standardi poslovanja su jako niži od onih na koje smo navikli. Princip – hajde da napravimo privid da smo ispoštovali dogovoreno. Kao mala deca.

Skrivene mane

Nakon prve noći provedene u stanu postalo mi je jasno zašto su svi toliko zapeli da uzmu lovu odmah. Stan je imao skrivenu manu – dobro skrivenu i zamaskiranu vlagu. Čudi me da je nisam osetio pri prvom i drugom obilasku, verovatno je bila zamaskirana nekim osveživačem vazduha i slično.

Šta raditi u takvoj situaciji?

Kako se isčupati?

Raskid ugovora sa moje strane podrazumeva plaćanje dve mesečne kirije. Skupa opcija. Plus čekom je otišao dobar deo novca. Pitanje da li će ti i koliko vlasnik vratiti. Druga varijanta je ćuti i trpi. Ponovo dižem frku, da radovi nisu obavljeni kako treba. Predstavnik vlasnika brzo dovodi radnike, nešto su tu kao sređivali zid, tvrde da je problem rešen i da neću imati problema.

„You will be happy mister Milos, don’t worry!“ – sa simpatičnim indijskim akcentom.

Međutim, neki instinkt mi govori da ih ne uzimam za ozbiljno. Posle sledećih par dana je više nego očigledno da vlaga nije ni približno otklonjena.

Dakle jedina opcija je da se praktično utvrdi postojanje vlage, što bi predstavljalo kršenje ugovora od strane vlasnika koje bi me onda oslobodilo obaveze da plaćam penale od dve mesečne kirije. Pozvali smo kompaniju specijalizovanu za otklanjanje vlage da dođe da utvrdi problem. U roku od dva minuta su je locirali i posle dan-dva poslali izveštaj.
Vlasnik nije imao kud, morao je da odobri izlazak iz stana, jer je mogao da dobije i prijavu na lokalnu agenciju koja vodi nadzor nad tržištem nekretnina da stan nije zdrav za život, što bi mu automatski onemogućilo da izdaje stan dok ne reši problem. Dodatno, sreća u svemu tome je što je banka odbila čekove zbog nepoklapanja potpisa. Stoga ne moram da ih čekam za vraćanje novca. Evo vam sad ček!

Svuda pođi, kući dođi

Srećom se u svem tom ludilu pojavio pravi, pravovremeni oglas na Fejsbuk grupi naših u Dubaiju da se traži cimer. Praktično na istoj, ako ne i boljoj lokaciji, u lepom i komfornom stanu koji nema vlagu. Nema agenata, nema plaćanja godinu unapred. Nema depozita. Sve dođe na svoje.

Pouke za novopridošlice u Dubai iz ove priče:

1. Ne daj lovu dok se ne uveriš da je stan sasvim OK – ne nasedaj na pritiske i fazone

2. Ne veruj čoveku koji ti je sumnjiv, slušaj svoje instinkte

3. Pitaj portire u zgradi da li je vlaga čest problem, ili da li ima nekih drugih infrastrukturnih problema – ali im se prethodno nasmeši. Reći će ti :-)

4. Dobro se informiši o svojim pravima i ne brzaj sa potpisivanjem ugovora – poštuju se prava, uprkos prividu da vlada haos

5. Popričaj sa našim ljudima koji su duže ovde – snalažljiviji su od ostalih i puni su korisnih saveta

BIRO/hodajsamnom.com

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Ideja koja će vas oduševiti: Zar nije bolje ovako? (VIDEO)

Novi rekord u Dubaiju: Tržni centar kao 154 fudbalska terena!

Otići ili ostati? Ovo je odgovor na najveću životnu dilemu