Pesak i nešto malo zelenih površina. To je pre tačno 30 godina u Dubaiju, gradu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) zatekao Velimir Ljubibratić, pejzažni arhitekta sa Balkana, koji isto toliko godina živi u ovom gradu. To je čovek koji je u prethodne tri decenije izgradio i ozeleneo Dubai, a sa tom "titulom" saglasan je i sam šeik Emirata. On je, naime, za izgradnju ovog dela sveta uručio srpskom arhitekti nagradu za životno delo.

-Bila je jedna jedina traka za automobile, a svako malo biste morali da čekate na putu, da propustite kamilu - prisetio se Ljubibratić Dubaija od pre 30 godina u razgovoru za BBC na srpskom. Velimira je 1990. godina zatekla kao pejzažnog arhitektu u Zavodu za izgradnju u Beogradu.- Supruga i ja smo želeli da projektujemo, ali smo se u tom trenutku u Beogradu bavili - silnom papirologijom. Nismo tako zamišljali projektantski posao - kaže arhitekta.

"GDE JE TAJ DUBAI?"

Malo ko je u Srbiji znao gde tačno treba da ide, kada ga je prijatelj pozvao da radi u Dubaiju.

- Svi su me pitali: "Gde ti to ideš, šta je taj Dubai?". Kao da se karte sveta u tom periodu nisu ažurirale, niko nije znao ni šta je, a kamoli gde je grad. Znali su najbliže za Kuvajt. Dubai je tada imao 300.000 stanovnika, a sada ima tri miliona. Nije postojao nijedan semafor u gradu. Ceo grad je bio jedan suk, što je zapravo pijaca gde se nabavlja sve što vam je potrebno. Danas je malo drugačije, tu pijacu je zamenio najveći šoping centar na svetu - kaže on.

Sa minus 7 su sleteli na "zimskih" 25 stepeni u Dubaiju.

- Prvi dan kada smo došli, žena i ja smo dobili da radimo projekat pejzažne arhitekture Creek Side Parka - od 100 hektara. To je kao 12 beogradskih stadiona Crvene zvezde - kaže on.

Samo na dva mesta u Dubaiju je 1990-ih mogao da se popije kapućino - u jednom pariskom kafeu i u jednoj galeriji.

- Jedva smo čekali let iz Beograda. Nije bilo ni mobilnog ni interneta. Posada JAT-a bi nam donosila naše novine. Jedne Nove godine su na avion poslali prase, sa sve jabukom u ustima - prepričava on.

Kaže da je, posle nekoliko godina, više ljudi sa Balkana krenulo za Dubai u potrazi za poslom.

Dubai je, kaže, bio miran gradić i nije se mnogo toga dešavalo. Ovaj deo sveta je bio "skrajnut" jer niko nije ulagao.

- Svi su naravno znali za Tita i Jugoslaviju - kaže Velimir prisećajući se kako je na početku sve bilo jeftinije.

- To je bio jedan slobodan prostor u pustinji. Dovoljno je bilo da izaberete plac na kome želite da gradite. Danas su to neverovatne cifre koje više ne mogu da se zaustave - kaže on.

Standardi za pejzažnu arhitekturu - nisu postojali, pa su Velimir i Sanja morali sami da ih napišu, kombinujući američke i evropske.

Tako je sročio vodič za lendskejp, što bi značilo sve ono što je prisutno na uređenim površinama - staze, klupe, dečija i sportska igrališta, osvetljenje, staze za džogiranje, fontane, sadnice...

Bračni par je počeo da radi na uređenju grada kakav danas poznajemo, a koji godišnje poseti 15 miliona turista.

Velimir i Sanja su u Dubai otišli sa skicama i lenjirima, a prvo što su uradili je bilo da naruče crtane stolove za kancelarije i zaposle četiri tehničara.

Posle četiri godine, biro je brojao 60 ljudi.

GRADILI SVE IZ TEMELJA, TAČNIJE - PESKA

To su bili svi njihovi vizuelni efekti. A onda 1995. godine počinju prvi kompjuteri.

- Parkovi, saobraćajnice, bilo je tu svega - bukvalno smo gradili sve iz temelja. Tačnije, iz peska - kaže Ljubibratić.

Iako je nafta otkrivena još 1966. godine, tek od 1995. su počeli da se grade grandiozni objekti. Zatim je krenula i trgovina i Dubai je počeo da snadbeva sve emirate. Od jedne glavne saobraćajne trake, grad je "preko noći" dobio 12.

The change in Dubai in 30 years. pic.twitter.com/75plMErqrA

— Historical Photos (@Iearnhistory) January 2, 2021

- Onda se to zakotrljalo. Krenuli su investitori, novac je stizao iz svih krajeva sveta. Odjednom je grad živnuo i ceo svet se sjatio ovde. Iz Dalmacije sam za jedan park sam doterao i zasadio tri čempresa, jedan je uspeo i već 25 godina životari sasvim udobno u Dubaiju. S obzirom na vremenske uslove, nije tako visok kao u Dalmaciji. Ali je ipak zelen - ponosan je on.

Hiperprodukcija u izgradnji je krenula od 2001., kaže Velimir.

- U jednom trenutku smo imali 12.000 radnika. Radilo se u dve smene. Možete li da zamislite? Čak i organizacija samo njihovog prevoza do gradilišta je iziskivala svakodnevni dodatni napor - kaže arhitekta.

Učestvovao je i kada se gradila u tom trenutku najveća zgrada, najveći tržni centar i najveća fontana na svetu.

PRIZNANJE ZA ŽIVOTNO DELO

Bračni par je dobio dve nagrade za projektovanje parkova na Srednjem istoku 1995. i 1998. godine, a Velimir je 2019. godine nagrađen priznanjem za životno delo za projektovanje Dubaija.

Nagradu finansira šeik iz Šardže, grada Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Iako je učestvovao u projektovanju slobodnih površina oko Burdž Kalife i radio projekte na 100 hektara, omiljeni projekat mu je mali park od dva hektara u kom su i deca sa invaliditetom dobila sopstveni kutak.

Pored velikih projekata za državu, radio je i za biznismene, bogataše, ali i šeika.

Posle tri decenije na pesku, danas sanja da se vrati u Beograd, ali i u Trebinje, gde je sagradio vikendicu.

Izvor: BBC na srpskom

Foto: BBC na srpskom