Odlazak iz domovine nikako ne znači prekid svih veza sa njom.

Naprotiv.

Kad spakujemo kofere i sa pasošem u ruci počnemo da tražimo novo „mesto pod suncem“, ne prestajemo da razmišljamo o onima koje smo ostavili i onome što smo ostavili tamo gde smo rođeni.

Svako ko se odvažio na tako veliki korak, odlično razume kroz šta „gastarbajter“ prolazi kad pomisli na domovinu. Sećamo se uglavnom samo onog najlepšeg – ljudi koje volimo, opuštenih druženja, prelepe prirode, osećaja pripadnosti i bliskosti... I možda nam, priznajemo, naš zavičaj izgleda mnogo lepši i bolji nego što stvarno jeste, ali mi ga iz tuđine gledamo drugačijim očima - kroz uspomene i emocije. (Ne)svesno ga ulepšavamo, jer gledamo srcem.

I baš zato svaku vest iz domovine mi, „gastarbajteri“, doživljavamo i proživljavamo mnogo burnije. Svaku lepu vest doživimo kao lični uspeh. Zbog svake ružne vesti, budemo više ljuti. Kroz svaku priču, posebno onu iz kraja u kom smo rođeni, vidimo obrise vlastitog detinjstva, slike koje grčevito pokušavamo da otmemo od zaborava, čujemo rečenice koje su nam izgovarali naši dedovi i bake, roditelji koje smo ostavili... Dok širom kugle zemaljske gradimo neki novi život, potajno se (hteli to da priznamo ili ne) nadamo da ćemo se jednog dana vratiti kući i ponovo proživeti ono što smo doživeli u bezbrižnim danima detinjstva i rane mladosti.

Ali, vremena se menjaju svuda, pa i u Srbiji. Teško to prihvatamo. Posebno nam je teško kada se suočimo sa činjenicom da po povratku sa „privremenog rada u inostranstvu“ u Srbiji nećemo zateći ono što smo sačuvali u sećanjima, a što nam je svima posebno vredno.

Svaki „gastarbajter“ zna - iz „belog sveta“ teško je boriti se za ono što je ostavio u domovini. Jedino što dijaspora može jeste da podrži one koji se bore za vrednosti u koje i sami verujemo, ma gde da smo. Tako „gastarbajteri“ pokazuju da srcem nisu napustili Srbiju. Tako pokazuju i koliko im je stalo da sačuvaju lepe uspomene na zemlju u kojoj su rođeni i u koju će se jednoga dana vratiti...

Redakciji Našeg Biroa obratio se Boris Jovanović koji živi i radi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Iako je u pustinji, pruža aktivnu podršku svojim zemljacima koji se mesecima bore protiv izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini. Boris je najveći deo svog života proveo u ovom delu Srbije i ne može da ostane ravnodušan da činjenicu da su reke u njegovom rodnom kraju presušile, i da bi Park prirode Stara planina kao prirodno dobro pod zaštitom države mogao da promeni svoj jedinstveni izgled.

Njegovo pismo u vidu apela za očuvanje reka Stare planine prenosimo uz neznatne redakcijske intervencije.

***

„Dragi Srbi u rasejanju,

počeću priču od početka, od detinjstva, da se vratim u moje dečačke dane i pokušaje da pregradim deo moje Nišave, da nešto promenim, da vodu umirim... Otuda i sećanje i učenje pokojnog deda-Tome, najbolјeg ribara Nišavske ulice svih vremena. Možda još postoji dilema ko je bio najbolji fudbaler svih vremena – Pele ili Maradona, ali u slučaju deda-Tome dileme nema – on je bio ubedljivo najbolji ribar u ovom kraju i stalno mi je govorio da reke, kao i vreme, niko zaustaviti neće.

Ali, pojaviše se neki koji žele da spreče reke da teku. Krenuše duž cele naše lepe zemlјe, pa stigoše i do Stare planine, do Parka prirode; reke lepe, čiste, bistre, a kuća ostalo više nego lјudi... Krenuše da čupaju i seku šume, betoniraju korita i reke, zidaju brane ko spomenike nad rekama da dižu... Uzimaju od ljudi ono što se ne sme, uzimaju reke njihove Stare planine.

Iz ove muke sinuše neki idoli i heroji koji mesecima pokazuju kako se i koliko Srbija voli, i kako su ti obični lјudi zapravo dobri, hrabri, svesni, pravedni, humani i složni. Da ne izneverim mog prezimenjaka iz Temske Ćutu, humanistu, prirodnjaka i diva Acu Panića, simbola i heroja ovog bunta prvog među jednakima Deska iz sela Rakita i ostalih 75.000 lјudi...

Pišem da bih bio miran pred Bogom i pred svojom decom, da ih učim kao što je mene učio deda-Toma - da reke i vreme niko zaustaviti neće...

Zato zemlјaci, ne saginjite glavu, otvorite oči i podignite glas; pomozite da sačuvamo reke Stare planine! Pridružite se Fejsbuk grupi Odbranimo reke Stare planine – kliknite OVDE

***

Park prirode Stara planina nalazi se u istočnoj Srbiji i prostire se na površini većoj od 100.000 hektara. Proglašen je prirodnim dobrom od izuzetnog značaja. U dolini potoka Bigar nalazi se vodopad visine 35 metara, a na području Stare planine nalaze se još i reke Temštica, Visočica, Rudinska reka, Stanjanska reka, Rosomačka reka i kraška depresija Ponor bogata izvorima koji se javljaju na njenim obodima.

Na obroncima Stare planine raste više od 1.000 različitih vrsta biljaka, od kojih su mnoge proglašene za endemske vrste. Takođe, na području Stare planine živi 203 vrste ptica, što predstavlja najveći diverzitet faune ptica na bilo kojoj planini u bivšoj Jugoslaviji.

Više fotografija Stare planine možete da pogledate u našoj galeriji – kliknite OVDE

Foto: Pixabay/Wikipedia

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Podvig srpskog avijatičara: Novi let za istoriju!

Turistički dragulji Emirata: Top četiri vikend destinacije

DIJASPORA – priča koja tera na razmišljanje