Tačan broj državljana Srbije koji žive van domovine nije poznat, ali se smatra da, grubo rečeno, taj broj premašuje pet miliona ljudi. Ako se uzme u obzir da, prema nezvaničnim podacima, u matici i svetu ima oko 11 miliona državljana Srbije, a da popis stanovništva odavno nije ažuriran, dolazimo do podatka da gotovo polovina državljana Srbije živi van domovine.

U Republičkom zavodu za statistiku imaju nešto preciznije podatke o našoj dijaspori. Prosečna starost gastarbajtera koji ima državljanstvo Srbije je oko 34,7 godina. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da su ljudi koji pakuju kofere i odlaze „trbuhom za kruhom“ iz Srbije „u beli svet“ mlađi u odnosu na ukupno stanovništvo Srbije, koje je u proseku staro 42,2 godine.

Gde nas najviše ima?

Građani Srbije najviše odlaze da žive i rade u Austriji, a najduže se na radu u inostranstvu zadržavaju u Francuskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj, podatak je koji su u zajedničkom saopštenju objavili Republički zavod za statistiku i Dunavski transnacionalni program.

Prema nezvaničnim podacima, izuzetim iz istraživanja RZS-a i Dunavskog transnacionalnog programa, nastao je i onaj čuveni vic: „Koji su najveći srpski gradovi? Beč u Evropi i Čikago u Americi, jer tamo živi po milion Srba.“

Gde najduže ostajemo?

U proseku, građani Srbije u inostranstvu borave i rade 11 godina. Na prvom mestu po dužini boravka je Francuska, gde prosečno ostaju 14 godina. Potom slede Švajcarska i Nemačka sa prosečnim ostankom u trajanju od 12 godina i osam meseci, a onda i Austrija gde državljani Srbije provedu po 12 godina i četiri meseca.

Kada je reč o prekookeanskim destinacijama, državljani Srbije prosečno ostaju u Australiji 12 godina i jedan mesec, a potom u Kanadi i SAD. U Kanadi – deset godina i četiri meseca, a u SAD osam i po godina.

Koliko para dijaspora šalje u Srbiju

Prema nezvaničnim podacima, srpska dijaspora je u proteklih osam godina u Srbiju unela više od 25 milijardi evra. Međutim, najveći deo tog novca nisu investicije namenjene za pokretanje biznisa i otvaranje novih radnih mesta, već je usmeren na dnevnu potrošnju građana.

Da bi se Srbi koji žive i rade u inostranstvu ohrabrili da ulažu u zemlјu porekla, potrebno je da se izradi nova Nacionalna strategija za dijasporu, kojom bi bili jasno definisani prioriteti države i konkretni projekti u koje bi dijaspora mogla da ulaže.

- Ukoliko u narednom periodu ne bude donet plan za jačanje veza s dijasporom, treća generacija srpskih migranata, odnosno mladi rođeni van Srbije, neće više imati rodbinu u Srbiji kojoj šalјu novac, a pare koje se šalјu rođacima i najveće su koje stižu iz dijaspore jer njihovi roditelјi već planiraju da penzionerske dane provedu u zemlјi u kojoj su radili decenijama - smatra predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović i dodaje da se dijaspori mora posvetiti veća pažnja.

Putevi para

Tradicionalno, najviše novca putem doznaka u Srbiju dolazi iz Nemačke, oko 900 miliona evra godišnje, a zatim iz Švajcarske, Austrije, Francuske...

Po podacima Narodne banke Srbije, za prvih devet meseci 2018. godine priliv po osnovu doznaka samo iz Austrije, u kojoj ima oko 120.000 srpskih državlјana, iznosio je 216 miliona evra. Ali, ne bi trebalo zaboraviti da je reč o zvaničnim podacima. Oni nezvanični, na koje smo odavno navikli i koji su približniji istini, govore da je broj naših gastarbajtera u Austriji barem pet puta veći, te i da bi novac koji iz ove evropske zemlje stiže u Srbiju drugim kanalima trebalo pomnožiti barem sa pet u odnosu na zvaničnu cifru.

Slična je situacija i sa svim ostalim državama. Zbog visokih bankovnih provizija, pare iz inostranstva u Srbiju najčešće stižu u džepovima, kovertama, preko prijatelja, vozača autobusa... Gastarbajterske pare završavaju u džepovima njihovih roditelja i rođaka koji ih troše za plaćanje računa i podizanje kvaliteta života.

Reč države

Po podacima popisa iz 2011. godine, u inostranstvu je radilo, odnosno boravilo, 313.411 lica, a novu (i nadamo se, realniju) sliku daće popis stanovništva 2021. godine.

Da bi se pratili tokovi ekonomskih migracija, od početka ove godine radi Koordinaciono telo za praćenje tokova ekonomskih migracija u Republici Srbiji koje osnovala Vlada Republike Srbije i u kom su predstavnici više ministarstava, poslodavaca, sindikata i Srpske akademije nauka i umetnosti. U projekat „Unapređenje institucionalnih kapaciteta i pospešivanje saradnje radi suočavanja i postupanja u skladu s uticajima transnacionalnih migracija mladih”, koji je finansiran iz EU, učestvuje 19 partnerskih institucija, zavodi za statistiku, naučni instituti, univerziteti i lokalne samouprave iz Austrije, Nemačke, Mađarske, Srbije, Slovenije, Slovačke, Bugarske i Rumunije.

BIRO/Dnevnik

Lajkujte našu Facebook stranicuda budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji.

Preporučene priče

Sportista iz Srbije – trener američkog nacionalnog tima!

GASTARBAJTERSKE PRIČE: Zašto kanselujemo povratak u zavičaj

Razmišljate o preseljenju? Evo gde ćete najviše zaraditi