BIRO PRIČE
Muči vas nostalgija? Popričajte sa psihologom iz domovine
Svako od nas se, manje-više, suočio sa psihološkom krizom po preseljenju u inostranstvo. Onlajn podrška i te kako može da bude od pomoći.
Novo okruženje, novi ljudi, prilagođavanje drugačijem mentalitetu i stilu života uvek teško pada. Čak i onda kada smo mladi i opijeni toliko željenim promenama, nostalgija vreba i sačeka nas „iza ćoška“, uglavnom onda kada se najmanje nadamo.
Žal za vremenima kada smo bili „svoji na svome“, kada smo mogli da trknemo do bliskih prijatelja da im se pohvalimo ili izjadamo, potreba da imamo nekog svog „pod suncem tuđeg neba“ nadjača kvalitet života i ispunjenje sna – da „tamo negde“ živimo bolje...
Nostalgija je OK, ali...
Sa psihološke tačke gledišta, čežnja za prošlošću potpuno je prirodna i svojstvena svima – i nama koji smo „zapucali“ preko granice i onima koji ceo život provedu tamo gde su rođeni. Ali, kako prevazići nostalgiju „u tuđini“, gde nam se čini da je sve ono što smo ostavili u domovini lepše i bolje (iako realno u najvećem broju slučajeva nije tako)?
- Život u okruženju koje se vrednosnim sistemom i kulturološkim običajima razlikuje od onog u kom smo odrasli često može da bude izvor značajnih intrapsihičkih konflikata – kaže za Naš Biro psiholog i savetnik u geštalt terapiji Jasmina Đukić. - Adaptacija na novo okruženje može da bude vrlo frustrirajuća za pojedinca. Naime, kulturološko uslovljena forma izgradnje i vrednovanja odnosa u novom okruženju često kod ljudi izaziva osećaj tuge i doživljaj nepripadanja novom sistemu.
Jezička barijera
Razgovor sa prijateljima preko Skajpa može da bude od koristi. Ali, ponekad je potrebnije popričati sa psihoterapeutom koji zna kako da nas navede da prevaziđemo osećaj nostalgije.
Ukoliko slabije vladamo stranim jezikom – eto nove prepreke... „Otvoriti dušu“ psihoterapeutu koji ne poznaje balkanski mentalitet i objasniti mu šta zapravo osećamo uvek je teže nego razgovarati sa stručnjakom koji je sa našeg govornog područja.
Rešenje na dohvat ruke
Onlajn savetovanje može da bude pravi izbor.
- Najčešći razlog zbog kog se ljudi odlučuju za ovakvu vrstu podrške je izostanak drugog izbora koji će doneti željene rezultate – kaže Jasmina.
Skajp terapija ne razlikuje se mnogo od „tet-a-tet“ razgovora između klijenta i psihoterapeuta. U oba slučaja privatnost je zagarantovana, a razgovor traje sat vremena; jedino što je potrebno jeste da zakažete razgovor sa psihoterapeutom barem 24 sata ranije.
Listu psihoterapeuta iz ex-Yu čije stručne savete i psihološku podršku možete da dobijete preko Skajpa pogledajte OVDE
BIRO
Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.
Preporučene priče
Lično iskustvo: Do posla u Emiratima za SAMO 7 DANA!
Život u Emiratima - "za" i "protiv": Zašto su nam priče toliko različite?
Otići ili ostati? Ovo je odgovor na najveću životnu dilemu