Na prvi pogled, reklo bi se da je životna priča Marka Topića iz Beograda slična pričama mnogih koji su svoje mesto pod suncem pronašli na Bliskom Istoku. Nije mogao da pronađe stabilan posao u domovini, odlučio je da okuša sreću u pustinji, tamo se zaposlio, radio “od jutra do sutra”, uspeo i, pod pritiskom nostalgije, odlučio da se ipak vrati kući.

Ne.

Markova priča se po mnogo čemu razlikuje od uobičajenih priča kakve najčešće svako od nas ima priliku da čuje. On ne samo da je iskreno opčinjen Bliskim Istokom i beskrajno zahvalan što mu je u Kataru pružena šansa da se profesionalno dokaže, već smatra da bi svako ko krene van domovine morao da ima na umu da na svakom koraku ne predstavlja samo sebe, već i svoju zemlju. A onda je odgovornost mnogo veća.

Priprema za “svet sa pet zvezdica”

Nije krenuo “grlom u jagode”, kako to danas mnogi čine. Naučio je nekoliko stranih jezika u renomiranoj školi, slao CV na razne adrese i i posle više meseci, dobio posao koji je, kako kaže, samo mogao da poželi.

-U “Qatar Airwaysu” bilo mi je ponuđeno da budem letački ili zemaljski stjuard – kaže Marko Topić za Naš Biro. - Stidljivo sam prihvatio blažu opciju da radim na zemlji, i ta opcija se kasnije pokazala srećnijom po mene. U trenutku kada sam birao, smatrao sam da bih time dobio veće poverenje i da će skromnost značiti puno kada je reč o poverenju kompanije, i bio sam u pravu. U Dohi je počeo moj budući profesionalni život koji će, sa manjim prekidima, trajati pet godina, za svaku zvezdicu po jedna godina. Naime, poznato je da je “Qatar Airways” avio-kompanija sa pet zvezdica i traže isto tako talentovane ljude koji mogu da budu deo tog izuzetnog tima, bez da postoje određene predrasude ili ograničenja po pitanju kadrova.

Mir i sigurnost

Slika koju Marko pamti po dolasku u Dohu dugo će mu izazivati osećaj topline u duši – počev od srdačnog dočeka predstavnika kompanije koji mu je poželeo dobrodošlicu, do upoznavanja sasvim drugačijeg sveta od onog evropskog:

– Bila je noć, po izlasku iz aerodroma mogli su se videti ogromni autentični arapski svodovi na prozorima niskih vila peščanih boja i mirisa toplog vazduha koji je ulivao poverenje da je sve u redu. Ubrzo sam upoznao kolege iz raznih zemalja, koji su me sproveli kroz delove grada ispunjene mirisima raznih začina i revije kupocenih stvarčica, karakterističnih za bogate delove sveta. Polako sam se stopio sa novim okruženjem, meni do tada nepoznatim, pijući najbolji čaj na svetu uz konzumiranje nargile koja se može naći u mnogim restoranima na otvorenom, u atmosferi gde boravi sav svet okupljen u Dohi, čineći te trenutke nezaboravnim. Na jednoj strani lokalne porodice obučene u haljine specifične za taj deo, pa imate osećaj da su svi muškarci oko vas zapravo šeici, a sa druge strane kulture drugih zemalja gde se ljudi slobodnu kreću u pantalonama ili bermudama. Mir i osećaj sigurnosti zadržali su me u Kataru pet godina.

Poverenje je najbitnije

Marku je već posle dve nedelje ponuđeno unapređenje. I dok bi mnogi na njegovom mestu ushićeno rekli “da”, on je odlučio da ostane na staroj poziciji:

- Odbio sam, da ne bih povredio kolege koji su duže u kompaniji.

Od tih istih kolega kasnije je naučio da pravi internacionalne kulinarske specijalitete, a zauzvrat im je donosio med i ajvar iz naših krajeva i pevao lokalne pesme na gitari pozajmljenoj iz komšiluka.

Na radnom mestu dao je sve od sebe da uči, napreduje, profesionalno se izgradi i dokaže kroz rad kako za kompaniju, tako i za putnike, uz obavezno poštovanje opštih moralnih načela.

- Znao sam da tako predstavljam ne samo sebe, već i zemlju iz koje dolazim. U kompaniji su imali maksimalno poverenje, i to mi je mnogo značilo; par ljudi, uz CEO kompanije, imalo je mogućnost kretanja uz posebne dozvole kroz ceo aerodromski kompleks, a mene su često slali u sve te delove na razne tekuće operacije – s’ ponosom ističe Marko.

Tokom njegovog boravka u Dohi desile su se mnoge lepe stvari za kompaniju, pa tako i za sam Katar: prvi put su osvojili “Airline of the Year in 2011”, najprestižniju nagradu u civilnom vazduhoplovstvu, zatim više nagrada za rad zemaljskog osoblja, osvajanje pozicije domaćina za Svetski kup u fudbalu koji će biti održan 2022. godine...

Prvi odlazak i novi početak

Katar je napustio 2012. na nekoliko meseci, zbog smrti oca. U međuvremenu, otvoren je direktan let Doha – Beograd. Prijatelji iz Katara počeli su da dolaze u Beograd, uživajući u našem gostoprimstvu, hrani, prijateljstvu, prirodi..., čak su jedne godine slavili i doček Nove godine u Srbiji, iako je običaj proslave ovog praznika na Bliskom Istoku novijeg datuma i Katarani ga ne doživljavaju poput nas.

- Bili su toliko zainteresovani da još ljudi odvedu u Katar da rade, shvatajući da u Srbiji ima toliko dobrih kadrova, naročito za posebne pozicije u mnogim kompanijama – prepričava naš sagovornik.

Vratio se u Katar pošto mu je prijatelj ponudio posao marketing menadžera:

- To je izuzetno visoka pozicija za nekoga ko ne potiče iz arapskih zemalja. I na novom poslu sam se trudio da pružim svoj maksimum: prodavao sam dečje predstave u terminima koje je ranije bilo nemoguće napuniti, komponovao sam i montirao muzičke spotove, bavio se dizajniranjem...

U Srbiju se vratio 2014, u vreme poplava. Bio je dirnut kada je saznao da je vlada Katara poslala veliku humanitarnu pomoć, zajedno sa vladama drugih arapskih zemalja. Taj gest nikada neće zaboraviti.

Zašto nas Arapi vole

Iako se naš mentalitet po mnogo čemu razlikuje od arapskog mentaliteta, ljudi sa prostora ex-Yu i te kako su dobro prihvaćeni i cenjeni na Bliskom Istoku. Marko iz svog ugla objašnjava zašto nas Arapi toliko vole:

- Mi sa Balkana smo izuzetno sposobni i znamo šta želimo, zreli smo za preuzimanje inicijative, iskusni smo, ljudi od poverenja i predstavljamo veliki oslonac kako u profesionalnom tako i u društvenom i prijateljskom smislu, a umemo da budemo srdačni i velikodušni. To se izuzetno ceni i mnogo znači kada vam neko preda ključeve kuće na poverenje ili ostavi decu na čuvanje, kako se to u nekim delovima sveta kaže. Arapi koje poznajem poštuju datu reč i poslovne dogovore, čak u pojedinim varijantama nude i više od dogovorenog. Zato im je važno da njihov tim bude sličan toj ambiciji, kako bi se vizija brže i efikasnije proširivala i ostvarivala. Takođe, mi smo po prirodi veseli i želimo da imamo prijatelje oko sebe, najbitniji su nam oni koji cene naš trud i naša dela. Svako ko doprinosi svojim radom biće držan kao malo vode na dlanu, kao poslednju kap na planeti, jer vrednost je onolika koliko smo istoj doprineli. Kada nam daju novac za uslugu, očekuju ispunjenje i dostavljanje proizvoda. Kada mi nudimo novac u zamenu za uslugu, takođe isto tako očekujemo da projekti budu realizovani. Ali, bude i kompenzacije, ima prostora i za druge stvari; bitno je težiti istim kvalitetima i bitno je dati sve od sebe i pružiti nemoguće, jer tek tada uviđamo šta je sve moguće.

Poslednjih godina sve su jače poslovne veze između Srbije i Emirata, kao i između BiH i Emirata, Katara i Kuvajta. Na pitanje kakva je njegova subjektivna procena - da li imamo kapacitete da ispratimo poslovne ponude koje nam stižu sa Bliskog Istoka, Marko odgovara:

- Mi imamo toliko toga da pružimo, samo je bitno da ne ostanemo na početku, a njima toliko toga treba u vidu radne snage i realizacije ideja, i tu je najveći interes. Možda možemo da budemo poslovni centar bliskoistočnih kompanija u regionu.

Kako najlakše napredovati

Marko tvrdi da je napredovanje u arapskom poslovnom svetu jednostavno i lako:

- Ne treba ništa provaljivati, jer ne predstavlja prepreku i nije sef koji bi trebalo obiti. Trebalo bi da budemo ono što jesmo: istrajni, voljni za usavršavanje, srdačni, prijateljski nastrojeni, svestrani... Arapi to cene i znaju da nagrade.

BIRO

Foto: Privatna arhiva

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Iz prve ruke: Dubai - grad velikih mogućnosti (VIDEO)

Najsigurnije na svetu: Tri države sa Bliskog Istoka u top 10

Spremite maramice: Ovako izgledaju odlasci iz domovine