Olivera Vučetić, Beograđanka, lekar po profesiji, 2011. godine sa suprugom i sinom seli se u UAE, kao i veliki broj Srba u to vreme, zbog novog posla i novog početka. Na jugositočnoj obali Persijskog zaliva dobija i drugog sina. i proširena porodica ostaje da živi i radi na Bliskom istoku.

Kao i većini naših ljudi koji žive u Dubaiju, Oliveri nedeostaju porodica, prijatelji, naša tradicionalna kuhinja, kajmak, rakija i razne đakonije, ali nije samo to razlog njegog čestog boravka u rodnom gradu. Kako sazajemo. Dubai nema nešto što Beograd ima, a to je Imaginarium Concept.  Sa Oliverom smo se sreli prilikom dolaska u Beograd, pa nam je ispričala da svaki put kad dođe poseti jedno mesto na Dorćolu, u Ulici Žorža Klemansoa, kao i da joj baš takva mesta nedostaju u Emiratima. To nas je navelo da posetimo Imaginarium Concept i porazgovaramo sa vlasnicom Tijanom Živanović.

- Rođena sam u Beogradu, a najvažniji period odrastanja sam provela na Starom gradu, prolazeći makadamskim ulicama, okružena spomenicima kulture i specifičnim duhom najlepšeg i najstarijeg dela grada, svakodnevno gledajući i diveći se preostalim zdanjima turske arhitekture, ali i brojnim fasadama iz doba klasicizma, romantizma i ostalih stilova XIX i XX veka - kaže Tijana Živanović za Naš BIRO.

- Na taj način, u moj svet je neminovno ušetala estetika starih epoha što je, verujem, delom uticalo da se opredelim i završim studije istorije umetnosti. Moje zvanje je dipl. istoričar umetnosti, a zanimanje dizajner nameštaja. Oni nisu u najužoj vezi, ali svakako imaju puno sličnosti. Najveći zajednički imenilac im je estetika - jednom sa teorijske, drugom sa praktične strane, a ja se kao specifičan miks svog zvanja i zanimanja najradije bavim redizajnom stilskog nameštaja 

Posmatrajući njen bajkoviti svet u radnji, nismo mogli a da ne pitamo kako je uopšte  počela da se bavi restauracijom?

- Dizajn tj. redizajn nameštaja mi se nametnuo kao logično rešenje dileme šta učiniti sa porodičnim, stilskim komadima nameštaja koji su sami po sebi ‘teški’, u tamnim bojama, imaju šmek starih i dotrajalih stanova i kuća, kako ga osavremeniti, prilagoditi životu i potrebama nas mladih ljudi koji smo želeli da ga zadržimo i koristimo. Štaviše, razmišljala sam o tome kako ga uklopiti u naš novi stan, u prostorije različite namene i da li i deci može biti interesantan, ali i koristan. Upravo u tom spoju staro-novo i lepo-korisno, leži suština onoga što će od tada biti moj veliki predmet preokupacije i obožavanja. Uspela sam da podmladim svoj stari nameštaj, da njime akcentujem delove prostorije u koji sam ga postavila. 

Tako je krenulo pre skoro deset godina... Tako su bidermajer stolica oslikana ružama, neoklasicistički kredenac u ciklama boji, artdeco fotelja presvučena u pačvork, patiniran stilski kredenac i slična poigravanja sve vise počeli da privlače prvo moju pažnju, a onda i pažnju ljudi oko mene koji su sa istim entuzijazmom širili to sto sam radila. 

Koliko u tom poslu ima umetnosti, a koliko zanatstva? 

- Podjednako mislim, a zvanično nikada definisano… Koliko je umetničke imaginacije u zanatstvu i zanatske veštine u umetnosti, individualna je procena posmatrača. Oni se toliko susreću i mešaju, u nekim fazama pobeđuje jedan, u nekim drugi ali jedno bez drugog ne mogu.

Kako gledate na trendove i da li ih pratite, ili je sve odraz Vaše trenutne inspiracije?  

- Svako od nas ima neki svoj stil, a za moj kažu da je kitnjast, ženskast, jakih boja, prilično smeo i pun neočekivanih momenata, što se odražava kroz boju drveta, vrstu ili dezen mebla. Osim takvog nameštaja, mogu se pohvaliti i velikim brojem ,,shabby chic” soba u pastelnim bojama i sa patinom, sa oslikanim drvetom, romantičnim meblom… što klijenti uglavnom zovu ,,dečjim”. 

Takođe, postoji i nekoliko tipova fotelja iz 60-ih godina prošlog veka koje volim da radim i, kada je o njima reč, najčešće se opredelim za jake kombinacije boja drveta i materijala. Dakle, nisam neko ko je veran jednom stilu. Primećujem da se pravac u kom radim i sam menja vremenom, pa mi se sada, na primer, dopada da na foteljama ostavim drvo u izvornom stanju, kako god nesavršeno bilo, a sve drugo kompletno zamenim. Svakako da pratim da li su aktuelne pruge, cvetovi ili geometrija, koje boje su preporučene za određenu sezonu, da li je to pliš ili lan, ali i tu treba znati šta je primenljivo na kom tipu stolice, fotelje ili sofe.  Kada je reč o inspiraciji,  duboko sam uverena da je ona za amatere i da se njom služe kao izgovorom za nerad, jer kada se profesionalno bavite kreativnim poslom, posao vam je i da budete inspirisani… 

Kakavi su Vaši dalji planovi?  

- Nakon pandemije koja nas je zadesila, a koju sam iskoristila da od kuće radim na što boljem sadržaju i na animiranju ljudi lepim temama, kvizovima, umetničkim izazovima, nadam se finalizaciji svojih planova u pravcu prodaje nameštaja u inostranstvu. Meni je cilj da uživam radeći i da to i činim. Samo će na taj način da se razvija i širi u pravcu u kom treba. Izrada unikata je moja strast, a za sve ove godine više od 500 unikatnih komada je napustilo moj kreativni prostor. 

Za Vas smo čuli od Olivere Vučetić, koja godinama radi i živi u UAE. 

- Da li je to možda novo tržište koje se krije iza reči ,,inostranstvo“? Olja je naša klijentkinja. Uživa na radionicama koje organizujemo u radnji, a obavezno sve što može da upakuje u prtljag iz naše radnje ponese u Dubai. Pored Olje, veliki broj naših ljudi koji žive u Emiratima rado nas posećuju.  Pitala sam ih jednom prilikom šta je to što ih toliko privlači u Imaginariumu, a dobila odgovor da ih ovakav koncept privlači zbog unikatnosti, umetničkog duha, ručnog rada i čuvanja tradicije ali upakovane u današnji stil života.

Razgovor smo završili uz smešak i konstataciju da je sve moguće - zavisi samo koliko jako to želite.

Foto galerija

Tekst: V. Radulović 

Foto : Imaginarium Concept