Posle jedanaestogodišnje bitke protiv teške bolesti, u Beogradu je jutros preminula Milena Dravić, legenda jugoslovenskog glumišta i svakako najvoljenija filmska, televizijska i pozorišna glumica koja je ikada rođena na ovim prostorima. Udovica Dragana Nikolića poslednje dane života provela je u Kliničko-bolničkom centru “Bežanijska kosa”, gde i uprkos naporima lekara nije uspela da dobije bitku.

Rođena je 5. oktobra 1940. u Beogradu. U svet umetnosti ušla je kao četvorogodišnjakinja, učeći španske igre, a zatim i klasičan balet. Prvi javni nastup imala je na sceni u Glavnoj pošti; kada se salom razlegao aplauz, Milena se, umesto publici, poklonila nastavnici koja je stajala iza zavese.

Imala je samo 15 godina kada su je iz baletske škole pozvali na probno snimanje filma “Vrata ostaju otvorena”. Snimala je u Sarajevu, a film je naišao na odličan prijem kod publike i dobio je ovacije na festivalu u Puli.

Po povratku u Beograd, bila je ubeđena da je njena glumačka karijera završena. Ali, jednog dana na ulici je srela Soju Jovanović koja joj je dodelila novu ulogu u filmu “Diližansa snova”. Šarmantna i spontana, ubrzo je dobila nove uloge: snimila je “Zajednički stan”, “Bolje je umeti”, “Uzavreli grad”, “Leto je krivo za sve”... Uspesi koje je postigla motivisali su je da upiše Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju.

Sve dok nije snimila “Prekobrojnu”, Milena Dravić nije verovala da će postati glumica. Kada je za ulogu seljančice Malene nagrađena Zlatnom arenom u Puli, više nije sumnjala koji će biti njen životni poziv. Zbog čestih snimanja bila je primorana da odsustvuje sa predavanja, pa je izbačena sa fakulteta.

Po tekstovima Duška Radovića i Mike Antića započela je rad na televiziji u dečijoj seriji “Laku noć, deco”. Kasnije, u šou programu “Lift za peti sprat” pokazuje svoje baletsko umeće, a za ulogu u “Litu vilovitom” osvaja Srebrnu arenu u Puli.

Nakon kontinuirane saradnje sa rediteljem Purišom Đorđevićem sa kojim je snimila i partizanski film “Devojka”, Milena se približila avangardnim autorima. Sarađivala je sa Dušanom Makavejevim, Kokanom Rakonjcem, Zvonimirom Berkovićem, Veljkom Bulajićem, Živojinom Pavlovićem... Upoznala je slavnog Alfreda Hičkoka, svog idola Marčela Mastrojanija, Džeka Nikolsona, Džona Lenona, Joko Ono...

Zbog uloge razbarušene revolucionarke koja propagira seksualnu revoluciju u novom projektu Dušana Makavejeva W.R. - Misterije organizma, dve godine nije imala posla, ali je postala poznata van granica Jugoslavije. Film je zabranjen u Jugoslaviji, ali je na premijeri u Kanu doživeo ovacije; neki od autora “crnog talasa” zvali su Milenu da nastavi karijeru u Americi i Italiji, ali je ona odlučila da ostane u svojoj zemlji. Tokom snimanja “Horoskopa” Bore Draškovića upoznala je mladog glumca Dragana Nikolića, za kojeg se udala dve godine kasnije, 1971, u pauzi između snimanja novogodišnjeg filma “Kako su se volele dve budale”.

Od tada počinje pravo zlatno doba u karijeri Milene Dravić; zajedno sa suprugom Draganom snima čuveni serijal zabavnih emisija “Obraz uz obraz”, intenzivno radi u “Ateljeu 212”, snima “Sutjesku” sa Ričardom Bartonom, a potom i “Povratak otpisanih”, “Život je lep”, “Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo”, ”Ljubavni život Budimira Trajkovića”, kao i serijal filmova sa Ljubišom Samardžićem – “Rad na određeno vreme”, “Moj tata na određeno vreme”, “Laf u srcu”, “Razvod na određeno vreme”...

Milena Dravić jedina je dobitnica glumačke nagrade na prestižnom Kanskom festivalu, koja joj je pripala za ulogu u filmu “Poseban tretman” (1980).

Revolucionarski duh nikada je nije napustio. Zbog protivljenja režimu Slobodana Miloševića bila je zabranjena na nacionalnoj televiziji, ali je zato izgarala na daskama “Zvezdara teatra”. Kasnije, igrala je u “Buretu baruta”, “Nebeskoj udici”, “Zoni Zamfirovoj”, “Ledini”, “Izgubljeno i nađeno”, “Metli bez drške”, rimejku “Pozorišta u kući”, “Lud, zbunjen, normalan”, “Ljubav i drugi zločini”, “Selo gori, a baba se češlja”...

Više od stotinu uloga oplemenila je svojim šarmom, vedrinom, neposrednošću i nespornim glumačkim talentom. Dobitnik je niza najprestižnijih nagrada - “Zlatne ruže” na Festivalu u Veneciji, “Zlatne Haridbe” na festival u Taormini, “Zlatnog laćena” u Avelinu, deset Zlatnih i Srebrnih arena na Pulskom festivalu, “Dobričinog prstena”, nagrade “Pavle Vuisić”, “Zlatnog pečata” Jugoslovenske kinoteke, “Beogradskog pobednika”...

Odlaskom Milene Dravić jugoslovenska glumačka scena ostala je bez jedne od najvećih zvezda. Glumica koja ni po koju cenu nije želela da napusti domovinu obeležila je živote svih nas rođenih sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih – i onih koji su ostali u ex-Yu i nas koji smo “bolje sutra” potražili “u belom svetu”.

Danas, kada Milena više nije među nama, možemo da budemo zahvalni što smo imali tu čast i sreću da odrastamo i sazrevamo uz njene maestralne glumačke bravure. Bila je mera blistavog i plavog, u isto vreme i glamurozna i očaravajuće jednostavna, neposredna i iskrena, diva čiste duše i nesalomivog karaktera. Diva koja se ne zaboravlja, jer makar jednim delićem živi u svakome od nas...

BIRO

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

DIJASPORA – priča koja tera na razmišljanje

Bosanci za Ginisa: 13.000 palačinki na jednom mestu! (FOTO)

Zvanično: Koliko stranci mogu da zarade u Emiratima