Virtuelno je oživljen lik drevnog čoveka što je naučni podvig srpskih nučnika i gejmera. Oni su stvorili biokinetički model, vernu, "živu" kopiju lica drevnog stanovnika Lepenskog vira.

Timom naučnika i inovatora rukovodila je prof. dr Sofija Stefanović, na osnovu čije analize kostiju je prvo urađen realističan 3D model praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć vrhunske metahuman tehnologije, poznate domaće gejming kompanije i Unreal Enginea praistorijski čovek virtuelno i "oživeo", piše Telegraf.rs.

Tim je razvio u potpunosti revolucionarni pristup korišćenju podataka koji se mogu dobiti analizom drevnih ljudskih skeletnih ostataka. Podatke su iskoristili da bi kreirali digitalni biokintetički model lica, kojim predstavljaju drevne ljude baš onakve kako su nekada izgledali.

Premijera se održala na Paviljonu Srbije na Expo 2020 u Dubaiju.

- Uspeli smo da ostvarimo san, jer do sada nikada nismo mogli da vidimo praistorijskog čoveka kako se smeje, ljuti ili pokazuje neka svoja druga osećanja. Mogu da kažem da je ovo početak jednog novog ljudskog doba, jer do sada je prošlost razumevana samo na osnovu predmeta - objašnjava Stefanovićeva, koja je i kreativna ambasadorka platforme Srbija stvara uz čiju podršku je i realizovan projekat.

Srpski naučnici spojili su znanje stečeno proučavanjem kostiju (osteologije), nauku o DNK i drugim forenzičkim procesima sa znanjem srpskih gejming inovatora i njihovom vrhunskom gejming tehnologijom, kako bi stvorili realistično 3D lice čoveka koji je živeo pre deset milenijuma, a potom ga animirali i vratili u život.  

Visok 178 centimetara i težak 70 kilograma 

Prvi projekat Digitalni drevni ljudi je lice mezolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama reke Dunav pre oko 10 000 godina.

Lobanja ovog čoveka, čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropološke analize ovog skeleta pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 cm i teška oko 70 kilograma i da se hranio prvenstveno ribom.

Istraživač Lepenskog Vira, profesor Dragoslav Srejović, po načinu na koji je individua sahranjena (u sedećem položaju) smatrao je da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici.

Za forenzičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje bio je zadužen Oscar Nilson, stručnjak iz Švedske. Jugoslav Pendić, sa Instituta Biosens u Novom Sadu bio je zadužen za 3D skeniranje lobanje i izradu štampane verzije lobanje na kojoj je vršena rekonstrukcija, kao i za izradu 3D modela rekonstruisanog lica, dok je Milica Tomić iz Beograda bila je zadužena za pokretanje biokinetičkog modela u Unreal Engin-u.

Foto: Facebook/Expo 2020 Serbia

Naš BIRO

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji.

Preporučene priče

Naučnici "oživeli" praistorijskog čoveka iz Lepenskog vira

Mersiha Lisica za Naš BIRO: 3 načina da uspete u UAE

Objavljen protokol o merama za novogodišnje praznike