Smederevo je podignuto na ušću Jezave u Dunav  u 11. veku. Osnova grada imala je oblik trougla sa dve strane zaštićenog rekama, a sa treće rovom koji je spajao Jezavu i Dunav. Tvrđava se sastojala od Malog i Velikog grada. Mali grad je u stvari bio vladarski dvor i vojno utvrđenje ojačano snažnim odbrambenim zidovima. Dvor ili „polata“ imao je prostranu dvoranu za audijencije gde su se potpisivali ugovori i povelje.

Mali i Veliki grad ukupno su imali 24 kule. Tvrđava je građena prvenstveno za borbu sa hladnim oružjem, iako je vatreno već uveliko upotrebljavano. Bila je to najveća srpska srednjovekovna tvrđava. 

Po veličini se moglo meriti sa Dubrovnikom. Izgradnja je završena već 1430. godine uz neobično velike žrtve vladarevih podanika kojima je nametnuta obaveza gradozidanija. Đurađ je da bi  otpočeo da zida novu prestonicu  Smederevo morao je da ima dozvolu sultana koja ga  je skupo koštala. Prema nekim izvorima, obećao je da da ćerku Maru u harem.                                foto : privatna arhiva  -  Smederevska Tvrđava unutarzidina malog grada 2021.                                                                                           

Pola veka kasnije petog juna 1941. godine, u 14 časova i 14 minuta eksplodiralo je oko 400 vagona eksplozivnog materijala – baruta, artiljerijske i puščane municije, benzina … i drugih reddstava koje ssu Nemci, koji su okupirali Jugoslaviju u aprilskom ratu lagerovali u Smederevskoj tvrđavi despota Đurđa Brankovića. Od kraja aprila dovozili su brodovima i vozovima municiju, vojnu tehniku iz Rumunije, Grčke, svih krajeva Jugoslavije iz kasarni, vojnih skladišta, sa frontova i sve lagerovali u Tvrđavi. 

Na tim poslovima je radilo mnoštvo ratnih zarobljenika, mobilisanih seljaka sa zapregama koje su čuvali nemački vojnici pod komandom nemačkih oficira. Radni logor se nalazio u zgradi Monopola. Početak rata je doneo velike nedaće našoj zemlji, narodu, a samim tim i našem gradu.

Okupator je zaposeo sve važne zgrade pa i škole pa se školska godina, morala da završi ranije. Ponestajalo je namirnica, mnogo ljudi očeva i sinova je bilo odvedeno u zarobljeništvo. Smederevo je prihvatilo mnoga nadleštva iz drugih gradova preko Dunava i Save i veliki broj izbeglica iz zapadnih krajeva Jugoslavije. 

Postalo je sedište Dunavske banovine izmeštene iz Novog Sada. Sa okupatorskom vojskom, izbeglicama, novopridošlim činovnicima imalo je preko dve hiljade stanovnika više nego pre početka rata. Može se zamisliti kolike i kakve je to probleme stvaralo u gradu sa skromnom infrastrukturom u svakom pogledu. Taj crni četvrtak 5. juna 1941. godine bio je kao i svaki četvrtak u Smederevu pijačni dan. 

Uz to je, po nalogu okupatora pre vremena završena školska godina, a toga dana su deljene knjižice i svedočanstva, glumci banovinskog pozorišta iz Novog Sada su došli da prime plate. Po slobodnoj proceni, sa seljacima iz okolnih sela koji su doneli proizvode na pijacu, đaka i njihovih roditelja koji su došli po knjižice i svedočanstva, crnoberzijanaca, zarobljenika i okupatorskih vojnika toga dana je u Smederevu bilo skoro dvaput više ljudi od broja stanovnika koje je grad imao pred početak rata. 

U četrnaest časova i dvanaest minuta polazio je voz i ovaj prostor oko stanice -pijaca, kafana, igrališta sa ringišpilima bio je prepun ljudi. Voz je malo zakasnio zbog neopisive gužve. Kada je polazio dogodila se strahovita eksplozija.

Eksplodirala je municija u Tvrđavi. Sravnila je Smederevo, pobila skoro sve u vozu i na ovome prostoru i po celom gradu. Od putnika (njih oko hiljadu i dvesta) ostalo je živo petnaestak. U gradu je poginulo preko četirihiljade ljudi. Skoro da nije bilo nepovređenih. Po popisima pedantnih Nemaca samo je izuzetno mali broj kuća na dalekoj periferiji grada ostao neoštećen.

Od tih dana traju nagađanja o uzroku eksplozije – od onih da je bačena bomba iz aviona, da se municija zapalila zbog velike vrućine, da su zarobljenici koji su radili u Tvrđavi organizovali sabotažu, da je Kominternin agent Mustafa Golubić sa saradnicima izvršio sabotažu … ali do danas je sve u pretpostavkama i nagađanjima. 

Da nije postojala Smederevska Tvđava i 24 kule sa  bedemima, katastrofa bi imala veće razmere,  Pančevo i dobar deo Vojvodine zahvatio bi ovaj starvičan udar smrti.  Veliki bedemi pretrpeli su stavična oštećenja i zaustavili talas koji bi odneo mnoge žrtve.

Prošle su tolike godine i ceo narod, stanovici ovog starog grada, a naročito potomci nastradalih zaslužuju najozbiljnije istraživanje uzroka petojnuske eksplozije. 

Izvor : Telegraf, Wikipedija

Foto: Arhiva grada Smedereva,  JP Smederevska Tvrđava