Vrlo često u razgovorima spomenem da je i preduzetnička zavisnost jedna vrsta zavisnosti. Kada jednom "uđeš", nikada više ne možes da izađeš. Ali ovde pričam o ljudima koji su apsolutno sigurni da je to njihov životni poziv i imaju dozu nerealnog optimizma koji, u stvari, predstavlja viziju.

Šta je vizija? Samo jedno priviđenje, ideja, san... Kada tu viziju usvoje osobe koje imaju dovoljno energije da veruju bez obzira na sve što se dešava oko njih, to se zove, pa reći ću, jedna vrsta ludosti. Postoji izreka koja govori o preduzetništvu:

"Choosing career path of entrepreneur is completely irrational because the odds of succeeding are dismal, but most succeed because of their unwavering belief, laser focus on deliveringand persistence."

Skratiću ovo na tri reči: VERA, FOKUS, UPORNOST.

Na našem putu ka osvajanju sveta, prati nas dosta izazova, nadanja, pobeda i poraza. Prati nas i dosta sazrevanja, saznavanja, menjanja i prilagođavanja. A tek smo na početnoj lestvici u toj svetskoj klasi!

U biznis - iz minusa

Kada smo krenuli sa firmom pre malo više od tri godine, uložili smo sve što nismo imali (čitaj - pozajmili) i krenuli u novi svet nepredvidivosti i neograničenog ulaganja energije. Svi smo verovali u jedno, a to je da ćemo jednom imati veliki broj predstavništava u svetu, i da će se sve razvijati u Srbiji, zemlji ugušenog potencijala koja ima vrhunske neiskorišćene talente sa tolikom količinom energije da mogu promeniti svet. I u to verujemo dan-danas. Sve nas spaja isti motiv - da se odlično zezamo, da delimo pozitivnu energiju i da radimo nešto što svakog dana doprinosi napretku naše firme.

Kada smo pokretali firmu, sećam se da sam svojim roditeljima rekao: "Ako za godinu dana ne napravimo nešto konkretno onda ćemo se lako zaposliti negde, tako da ne brinete".

Prošlo je godinu dana od tog dana, još uvek smo imali samo da pokrivamo plate i ostale troškove, i zbog toga smo bili presrećni. To nikako nisam imao na umu kada sam svojim roditeljima saopštavao gorepomenutu rečenicu.

Ono što smo vremenom shvatili je da je Srbija okruženje gde svako ko vozi besan auto deluje kao da je uspeo u životu, šampanjci u klubovima deluju kao da su plaćeni od poštenog rada, a priče koje kruže ostavljaju utisak kao da je Beograd novi Monte Carlo. Verujte, ništa nije onako kao što izgleda. Naravno, čast izuzecima koji su uspeli da pomenute stvari priušte poštenim i napornim radom.

Zalazeći u druge delove sveta, počeo sam da shvatam da za ozbiljnu kompaniju koja posluje na svetskom tržištu treba mnogo više od tih godinu dana. Recimo nekih 10 puta više.

Tog 24. oktobra 2011. našli smo mali stan, prave ljude koji ce činiti temelj naše zajedničke vizije i krenuli na tržište. Da tog dana ljudi koje smo znali jedva par meseci nisu imali veru u tada samo jednu priču, sliku, zamisao, i da su odbili da rade za tada dva-tri puta manju platu nego što je na tržištu, niko im ne bi zamerio niti bi bilo šta tu bilo čudno. Jer je racionalno. Naprotiv, oni su prihvatili da zajedno krenemo u avanturu koja nam može promeniti život .

Svaki dan - nova lekcija

Godinu za godinom, timu su se pridruživali ljudi koji su imali istu tu viziju kao i mi, i davali su svu svoju energiju da se stvari odrade kako treba, i da svaki dan bude nova lekcija koja će biti naučena pre početka narednog dana. Ponekad mi je zaista teško da im prenesem tu sliku "nas sa velikim brojem predstavništava u svetu", jer su ljudi zauzeti svakodnevnim radom na projektima i kampanjama i teško se mogu ubaciti u taj "film". Ali ono što je najbitnije je da svakim danom pokazuju da mogu više, bolje i kvalitetnije, i to mi uvek daje veru da smo svi zajedno na tom letu za bolje sutra.

Uvek se setim situacije kada smo ušli u tu prvu kancelariju (to je zapravio bio stan od 40 kvadrata) i kada smo onako ozbiljno sedeli za laptopovima, pravili planove i ponude, a glas je odjekivao jer nije bilo ničega sem stola, stolica, jedne police i peći.

Sada imamo četiri puta veću kancelariju i pet puta više ljudi nego tad. A prošlo je nepune tri godine! I još smo daleko od konačnog cilja, ali ako pogledamo razliku u "slici" koja je bila na početku i sada, zaista deluje neverovatno.

Najveći problem mladih ljudi u Srbiji je što imaju mnogo energije, volje i kreativnosti, ali im jednostavno nedostaje upornost. Zašto? Zato što svakodnevno viđaju nerealne prizore i doživljavaju razočarenja, stiču utisak da prosečna osoba nije sposobna da napravi nešto veliko, jer su svi ostali pametniji i "tako lako i brzo" dolaze do novca.

E pa, novac ne raste na drveću, ni u Srbiji, niti bilo gde na svetu! Što pre čovek shvati da se za sve što vredi mora boriti, to će se manje razočarati, više raditi i verovati u sebe.

Zato nastavljamo sa još više VERE, FOKUSA i UPORNOSTI. Jer je to san koji će postati java samo ako se budemo držali zajedno, do kraja.

Danas smo prisutni na još jednom tržištu, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima . Vizija polako počinje da ima smisla, stvari postaju bistrije, zar ne? Na kraju su slepa upornost i vera pobedile sve probleme i teške trenutke koji su se našli između. Jer, slika u glavi koju smo postavili bila je jača od svega što je predstavljalo izazov na tom putu.

Za kraj preporučujem da odslušate klip koji će vam pomoći da se u teškim trenucima dignete na noge i shvatite da niko drugi osim vas samih nije odgovoran za svoju budućnost. Uživajte ;)

Veljko Vasić

CreITive

Pratite nas na LinkedInu