BIRO PRIČE

Istorija Srbije: Od Karađorđa do Sretenjskog ustava

Pred usvajanje prvog Ustava knez Miloš poručio je da će narod u njemu videti da je ličnost svakog Srbina slobodna i da je svaki Srbin gospodar svog imanja

15.02.2019.

Od 2001. godine 15. februar je državni praznik u Republici Srbiji. Iako postoji dilema da li je u pitanju obeležavanje početka Prvog srpskog ustanka iz 1804. ili stupanje na snagu Sretenjskog ustava iz 1835, istoričari smatraju da bi proslava trebalo da nas podseti na period između ova dva događaja, koji svetska nauka nauka priznaje kao “srpsku revoluciju”.

Dan državnosti Srbije slavi se na Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je u Orašcu počela borba za oslobođenje od petovekovnog ropstva pod Turcima. Na isti dan 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi srpski Ustav, koji je označio i početak savremene državnosti.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

PRVI SRPSKI USTANAK

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović. Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

SRETENJSKI USTAV

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je usvojen prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, a koji je bio ustrojen po uzoru na francuski i belgijski.

Pred zasedanje knez Miloš održao je besedu i poručio da će narod u njemu videti da je „ličnost svakog Srbina slobodna i da je svaki Srbin gospodar od svog imanja”. Autoru Ustava, uglednom novinaru i srpskom nacionalnom radniku Dimitriju Davidoviću, knez Miloš je rekao:

- Motri, kumašine, da se u čemu ne spotaknemo. Ti bar znaš sa kim imamo posla.

Tekst prvog srpskog Ustava bio je veoma liberalan za tadašnje prilike, čemu u prilog govori činjenica da je odmah usledilo negodovanje Austrije, Turske i Rusije. U poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Sretenjski ustav suspendovan je posle samo 55 dana, a kneževina i kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.