BIRO PRIČE
Genijalac iz Žablja: Nikada neću napustiti Srbiju!
Skromni student iz Vojvodine nema 'pametni' telefon, ali zato ima šest višestruko nagrađivanih izuma.
Nikola Cvejin ima 22 godine, nema "pametan" telefon, ni vozačku dozvolu i nikad nije bio na moru. Studira profitabilan fakultet, ali ne vidi nijedan ozbiljan razlog zašto bi otišao iz Srbije. Nije to uradio ni kad su mu Rusi ponudili nastavak školovanja i usavršavanja nakon prvog izuma, a neće ni danas, kad ima šest prijavljenih i višestruko nagrađivnih patenata.
Mladić iz vojvođanske varoši Žabalj samo na prvi pogled i na "dobar dan" se skoro ni po čemu ne razlikuje od generacije kojoj pripada. Ali, kad se s Nikolom upustite u razgovor - učini se na momente da iz njega progovara nekoliko decenija iskušenja i nataložene filozofije životnog iskustva, a ne tek nešto više od 20 godina i nekoliko meseci otkad je sebe prvi put prepoznao u ogledalu.
Upornošću do uspeha
Ovaj student danas ima šest zaštićenih izuma - između ostaih daljinski kontrolisanog robota za prskanje otrovnih hemikalija, robota za čišćenje ulica, električni aparat za duborez i obradu materijala...
Samouveren je i pomalo buntovan, a ukućani - otac Perica, majka Olja i braća Nebojša i Vladimir - najbolje znaju koliko uporan i katkad tvrdoglav. Istovremeno je pažljiv i saosećajan, ali - reklo bi se - sa neuporedivo više empatije, razumevanja i uvažavanja prema deci nego prema odraslima.
- Predajem u osnovnoj školi, to mi se vodi kao praksa za fakultet, a od faksa imam punu stipendiju. Volim da radim sa decom, deca još nisu toliko iskvarena, ali ih kod nas kroz sistem školovanja i obrazovanja uče samo šta sme, a šta ne sme. I tako im ubijaju taj deo mašte i razmišljanja. U tome je najveći problem. I zato ja decu učim da to kako oni razmišljaju nije pogrešno. Deca vide stvari drugačije, mogu da ih vide iz petog ugla; mi ne možemo, bar većina ne može - odgovara, skoro u dahu, Nikola na pitanje čime se bavi.
Sam svoj učitelj
- Sve što je mene interesovalo morao sam da saznam sam. Ako pitam nekoga, on mi kaže: 'Mani se ćorava posla, kome to treba.' Na kraju je ispalo da od toga 'kome to treba' dobijem svetsko priznanje. Pa, znači da nekome treba - kaže Nikola, i danas nenaviknut da o svojim izumima priča kao o nekim dostignućima kojima se treba diviti.
Tako je bilo sa njegovim prvim izumom - električnim uređajem za duborez. Uz malo elektronike, plastične kutijice od filma, stare hemijske olovke i jedne burgijice, napravio je sebi alatku kako više ne bi spasavao prste od oštrice nepraktičnog alata koji su im dali na času tehničkog. To je bilo dovoljno za četvorku u školi, ali i za Zlatni pečat Ruske Federacije na sajmu izumitelja u Moskvi.
Podrška
I tako je odlučio da će, kad napuni 18 godina, sam pokrenuti nešto gde deca mogu da dolaze i da rade, maštaju i prave ono što im je volja. Održao je obećanje - osnovao je i postao predsednik Udruženja tehničke kulture u Žablju, koje okuplja mlade istraživače i radoznalce.
- Skoro sve što radim imao sam podršku roditelja, ali većina dece - ne. 'Bolje ti idi na ekonomiju, ekonomisti su dobro plaćeni...' Ma, neće biti! Jednostavno, ne dozvoljavaju deci da budu ono što jesu i da rade ono što mogu. A mi u ovom udruženju tako radimo. Ja sam tu samo da ih uputim na alat, obezbedim nešto opreme, a dalje sami moraju da razmišljaju šta oni hoće. Njima treba podrška, a ne pametovanje. Način na koji oni hoće da uče često ispadne mnogo bolji od onog što možete da zamislite. Oslobađam deci maštu - objašnjava Nikola šta sve zapravo radi i čime se bavi.
Izumi zlata vredni
- Školovao sam se na različite načine: mogu da budem hausmajstor, sve što u kući treba to mogu da popravim, računajući i zidanje i krečenje. U srednjoj školi sam se školovao za elektrotehničara elektronike, sad završavam fakultet za menadžera u informatici. To mi se svidelo, jer sam shvatio da mogu da napravim sve i svašta, ali je problem to prodati – kaže mladi inovator i dodaje:
- Naučio sam kako funkcioniše tržište. Tu se upliće sve: i filozofija, i psihologija, i sve što ja volim, tako da dobijete svet koji izgleda mnogo drugačije. Ljudi, zapravo, prate ono što im vi kažete, a ne ono o čemu bi oni trebalo da razmišljaju. Ja želim da ljudima ponudim ono što im treba, jednostavno je Nikolino objašnjenje koje spontano dovodi do jednog od njegovih zasad najpoznatijih izuma - višenamenskog samohodnog robota za poljoprivredu i voćarstvo, koji će zameniti ljude u fazama prskanja i zaprašivanja biljaka otrovnim hemikalijama.
- Radim na razvoju prvobitne varijante robota za prskanje voćnjaka. Shvatio sam šta bi ljudima još trebalo i pravim novu verziju, univerzalniju - objašnjava Nikola.
Ceo intervju pročitajte OVDE
BIRO/balkans.aljazeera.net/FOTO: fejsbuk
Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom Istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom Istoku, namenjen ex-Yu populaciji.
Preporučene priče:
Stara srpska jela po celom svetu? Da, moguće je!
