BIRO PRIČE

GASTARBAJTERSKE PRIČE: Zašto kanselujemo povratak u zavičaj

Prepoznajete li sebe u ovakvoj priči?

18.08.2018.

Kad napustimo domovinu i krenemo u potragu za boljim životom da bismo bili srećni ljudi, događa se da malo (ili malo više) pomešamo “tamo” i “ovde”. Kad se nov način života sudari sa balkanskim mentalitetom i nepisanim pravilima koja su gastarbajterima nametnuta u zavičaju, dolazi do smehotresnih situacija. Jednu takvu opisao je (i napisao) izvesni Ibro iz Bosne, koji je krenuo put “obećane zemlje” i iako se, kao i većina gastarbajtera, radovao dolasku u domovinu na letnji odmor, svoje putovanje je morao da otkaže. U pismu koje je poslao familiji u Bosni objasnio je i zašto.

Pismo prenosimo u celosti:

“Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmujemo naš dolazak ovog leta, ali kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati kanselovati tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo skupiti za prezente svima vama, dajdži i ostaloj familiji.

A, je*i ga, bez toga ne ide da dolazimo, jer nećemo da nas smatraju za nekakve pankove, kao što su pričali za Seju i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su fukara i kako ništa nisu uradili u Kanadi.

Mi tako nećemo. Jal’ dolazimo ko hadžije jal’ nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vekejšn. Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i još dva part tajma, a Razija je našla i treći part tajm preko vikenda, ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika.

Možda je to malo nezgodno za Džesiku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbisiterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, konta da mi voliko radimo za njeno dobro i da ovako mora sve dok ne otplatimo morgidž.

Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog?) vodili celi dan na Grejt Lejks. Kupili smo joj i hot-dog i ajskrim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful.

Ja imam dosta posla oko taun hausa – katujem travu, čistim atik i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam. Kao što vidite, da je lako – nije, ali kad je čovjek hard vorker i kad dobro isplanira skedžual, može na sve stići.

Ja sam lijepo dotjerao liniju na 130 paunda, pa se neki naši kokuzi odavde šegače da sam se osušio zato što puno radim i spavam samo četir’ sata, ali to je samo zato što su oni dželos na mene, a i ne znaju da ja uvijek ugrabim bar 45 minuta slipa u sabveju. Čovjeku više i ne treba, a i to je samo prvih 25-30 godina, dok ne otplatimo Morgidž. Poslije ćemo svi da uživamo.

Pozdravlja vas vaš brat Ibro iz Usa.“