“Ljudi često žive sa osećajem da im za sreću nešto nedostaje ili da nešto važno propuštaju. A svet je tako bogat, potrebno je samo sakupiti to bogatstvo”, govorio je Robert Raušenberg, predvodnik i preteča američkog pop arta. U impozantnom opusu kombinovao je umetnost i svakodnevicu, inspirišući umetnike širom sveta da krenu njegovim stopama. Kragujevačkom slikaru i scenografu Milivoju Štuloviću veliki Raušenberg bio je jedan od uzora, uz našeg Petra Omčikusa.

Kao srednjoškolac, Štulović je dobio prvu nagradu u Frankfurtu na Majni daleke 1970; dve godine kasnije imao je prvu samostalnu izložbu, a dve decenije kasnije uradio je prvu scenografiju u teatru “Joakim Vujić“ za predstavu “Od Rastka do Svetog Save”.

Danas, iako je zvanično u penziji, ne odustaje od svoje najveće ljubavi – slikarstva. Radi i male i izuzetno zahtevne velike formate, oplemenjujući nepreglednu belinu platna delima koja su praznik za oči.

- Belo platno je provokacija – kaže Milivoje Štulović za Naš Biro -. Neko ga doživljava kao ogledalo i odraz u njemu, jer to što uradite ste, naravno, Vi. Ja nekada i odsanjam svoje slike i onda sam sa platnom na TI. Inače, kada slikate toliko dugo kao ja, slikanje vam je u stvari način života.

Ne pravi razliku između veličine platna, ali svakako da mu je u slikanju na velikim površinama, platnima, pomoglo iskustvo rada na scenografijama i što se tiče površine i tehnika.

Izlagao je u Nemačkoj, Americi, Italiji, Sloveniji (na izložbi UNICEF-a kao predstavnik Srbije), Crnoj Gori, Hrvatskoj, kao i u Srbiji - na Oktobarskom salonu, u galeriji Kulturnog centra u Beogradu, Prolećnoj izložbi ULUS-a, Narodnom muzeju u Kragujevcu, Užicu, Čačku, Novom Sadu i Valjevu.

Njegova dela nalazila su se u svim galerijama koje imaju umetnički savet, a slike sa Štulovićevim potpisom našle su dom u kolekcijama Narodnog muzeja u Kragujevcu, Užicu, Novom Sadu, Čačku, Dimitrovgradu. Ima ih i u inostranstvu - u Americi, Italiji, Francuskoj, Grčkoj, Sloveniji, Australiji, Austriji, Nemačkoj...

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima za sada ne, ali mu je područje Bliskog istoka izuzetno privlačno i predstavlja veliki izazov na koji je spreman i željan da odgovori.

Miodrag Tabački, Lalicki i Velizar Srbljanović bili su Štulovićevi uzori u svetu scenografije. Radio je u kragujevačkom pozorištu koje, kao i sva druga pozorišta u manjim sredinama, ne raspolažu budžetom koji je potreban da bi umetnici mogli da rade neopterećni finansijskim okvirima. Na pitanje koliko ga je to sputavalo, a koliko nateralo da, uslovno rečeno, pomoću štapa i kanapa pravi scenografije koje će se dopasti pozorišnoj publici, Štulović odgovara:

- Umetnost traži izazove. Jedan od tih je da od datih sredstava napravite magiju, te da scenografija doprinese kompletnom utisku predstave kao i režija, gluma i kostimografija.

Dela Milivoja Štulovića možete da pogledate u našoj galeriji – kliknite OVDE

BIRO

Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku, namenjen ex-Yu populaciji.

Preporučene priče

Priče iz pustinje: Vinorel umetnice iz Srbije očarao šeike

Foto-priča: Fascinantni mozaici od kamena

Zemlja čuda: 30 stvari koje postoje samo u Srbiji (FOTO)