BIRO PRIČE

EKSKLUZIVNO: Prvi intervju prvog ambasadora Srbije u UAE

Njegova ekselencija Stanimir Vukićević za Naš Biro otkriva koji su ključni diplomatski koraci Srbije u saradnji sa Emiratima

Odnosi Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) iz godine u godinu postaju sve snažniji. Otvaranje Ambasade Srbije u prestonici UAE 2013. bio je jasan signal da je zajednička vizija Beograda i Abu Dabija jačanje međusobnih veza i ekonomske saradnje.

Ovoga leta, Srbija je dobila prvog ambasadora u UAE, Njegovu ekselenciju Stanimira Vukićevića, karijernog diplomatu sa višedecenijskim iskustvom.

Ono što je srpsku dijasporu u UAE posebno obradovalo je neformalno druženje sa ambasadorom Vukićevićem, upriličeno prošlog meseca u Dubaiju. Tom prilikom otvorena su mnoga pitanja i razrešene brojne dileme koje su mučile naše ljude u pustinji. Poruke koje je ambasador poslao su ohrabrujuće, ali u isto vreme predstavljaju i veliki izazov za našu zajednicu u Emiratima.

U ekskluzivnom intervjuu za Naš Biro ambasador Vukićević govori o svojoj bogatoj diplomatskoj karijeri, koracima koji čekaju Srbiju i UAE na jačanju ekonomskih odnosa, najavljuje međudržavne sporazume koji će umnogome olakšati život građanima Srbije koji rade u UAE, i otkriva kako Ambasada kao institucija može da pomogne našoj dijaspori u Emiratima.

  


Vaša ekselencijo, gde ste, kao karijerni diplomata, do sada predstavljali Srbiju?

- Ove godine 1. novembra bilo je 40 godina kako sam u Ministarstvu inostranih poslova. Činjenica je da je to kuća koja traži celog čoveka, sve vreme koje imate, da je to kuća u kojoj morate biti inventivni i morate dati maksimum, pogotovo kada ste u inostranstvu. Zadovoljan sam svojom diplomatskom karijerom, mislim da sam postigao ono što se objektivno moglo postići.

Moja karijera počela je u Somaliji 1986. godine. Tamo sam bio prvi sekretar četiri i po godine. Kada je počeo nesrećni građanski rat, zatvorio sam ambasadu. I dan-danas su mi sećanja na Somaliju živa; jako mi je žao i nesrećan sam kada vidim šta se tamo događa. U bilo kojoj zemlji da ste, steknete prijatelje i prihvatite tu zemlju kao zemlju u koju niste došli samo da radite, već i da živite; tu ostanu dragi ljudi, imate drage uspomene... Tako je i sa Somalijom, iako je ona bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Sledeće inostranstvo bila je Albanija, gde sam bio od 1995. do 1999. godine kao otpravnik poslova, u najosetljivijem trenutku. Mi sa Albanijom nismo imali dobre i razvijene odnose, uvek je postojala velika doza međusobnog nepoverenja; to je godina u kojoj je prestao rat u Bosni i Hercegovini (BiH) i počeli su procesi oko Kosova i Metohije. U Albaniji sam bio do bombardovanja 1999, a onda sam došao u Srbiju. Dva meseca kasnije otišao sam u Prištinu kao predsednik Komiteta za saradnju sa misijom Ujedinjenih nacija. Ostao sam tamo godinu i po dana; bio je to težak period života, ali sam na njega i najponosniji. Možda sa više sentimentalnosti gledam na taj period, jer sam rođen na Kosovu i Metohiji (u Đurakovcu, opština Istok – prim. aut.), ali to je zaista bilo vreme kada je trebalo pokazati i sposobnost, i znanje, i inteligenciju, ali i hrabrost.

Po okončanju misije na Kosovu i Metohiji koje je, da ne bude zablude - deo naše teritorije, otišao sam kao prvi ambasador u BiH posle rata. To su bili jaki izazovi. Rat je bio krvav, tragedije su bile brojne, sva tri naroda su brojala svoje žrtve. Trebalo je približiti tadašnju SR Jugoslaviju i BiH politički i ekonomski; bio je to ozbiljan rad sa puno ozbiljnih inicijativa. Po odlasku iz BiH bio sam zadovoljan, a znam da su i oni bili zadovoljni, jer sam došao u BiH vreme kada je bilo teško uspostaviti kontakt i organizovati posetu, a otišao sam kada su se posete mogle dogovoriti u roku od tri-četiri dana. Kada sam došao, obim naše razmene sa BiH bio je 350 miliona dolara, a kad sam otišao bio je već 1,2 milijardi dolara.

Nakon misije u BiH imenovan sam za pomoćnika ministra za bilateralu; praktično su sve ambasade bile u mom domenu rada. Potom sam otišao za ambasadora u Rusiju, gde sam ostao godinu i po dana. Iskreno mi je žao što sam tako kratko bio u Rusiji, jer to je zemlja u kojoj, ma koliko da imate iskustva, uvek možete da naučite još nešto.

Po povratku u Beograd postao sam državni sekretar, a godinu dana kasnije otišao sam za ambasadora u Zagreb. Tamo sam ostao četiri godine. Mislio sam da ću privoditi karijeru u MSP kraju, međutim iz Beograda su me pozvali i rekli da ponovo idem za Sarajevo. Neuobičajeno je da idete za ambasadora dva puta u istu zemlju, i to sam i pitao ministra. Rekao mi je: „Znam, ali s obzirom na naše potrebe i na to što nam BiH znači, ti si čovek koji nam tamo treba“. Došao sam u sredinu koja me dobro zna i koju dobro znam. Pratio sam njihova politička kretanja,nekada se nisam slagao sa onim što se dešava, ali ni ja ni oni nismo videli u tome zlu nameru. Ono što čini suštinu odnosa Srbije i BiH, bez obzira na to ko je ambasador, jeste otvorenost i uvek spremnost na razgovor. Srbija i BiH nemaju sistem ucenjivanja, nemaju sistem „ako nećeš sa mnom, protiv mene si“. Potom sam došao u UAE.

Čini se da Vas naša država uvek šalje u regione koji su od velike važnosti za Srbiju. Da li je to slučaj i sa UAE, da li se time pokazuje značaj odnosa Srbije i UAE?

- Činjenica je da sam prvi rezident ambasador ovde i da su očekivanja za dalje unapređenje odnosa i saradnje potpuno opravdana.

  

Mešoviti komitet za privrednu saradnju na proleće 2019.

Već ste četiri meseca u UAE. Kako ocenjujete diplomatske odnose između Srbije i UAE?

- Nema nikakve dileme - naši odnosi su izvanredni, na najvišem političkom nivou. To sledi i po dubini; mnogo naših ministara dolazi u UAE, mnogo naših ljudi živi i radi već godinama ovde, ali i zvaničnici UAE dolaze u Srbiju. Nedavno je potpredsednik Vlade UAE bio u Beogradu. Moramo uzeti u obzir činjenicu da smo Ambasadu u Abu Dabiju otvorili 2013, do tada nismo imali diplomatsko predstavništvo u UAE, pokrivali smo UAE iz Kaira. Pokrivanje i imati Ambasadu su dva sveta. Vi ste ovde na dnevnoj bazi i uvek možete da pratite i utičete na tokove, dajete savete... Od podizanja nivoa se očekuje da stvari idu na bolje. Ni ova četiri meseca nisu ostala bez rezultata; potpisali smo aneks Sporazuma o ukidanju viza na sve vrste pasoša (što je posebno važno za naše građane), formirali Mešoviti komitet za privrednu i ekonomsku saradnju, potpisali Memorandum o razumevanju u oblasti visokog obrazovanja.

  

Sporazum o ukidanju viza je ono što posebno zanima građane Srbije.

- Dugo smo pregovarali o aneksu za ukidanje viza, ali smo iskoristili šansu da to pitanje podignemo na viši nivo i stvari su završene. Mešoviti komitet za privrednu saradnju je formiran, prva sednica je trebalo da bude u novembru, ali je odložena za februar ili mart 2019. Mešoviti komitet će trasirati ne samo našu saradnju na ekonomskom planu, već i šire. Imamo još dva Memoranduma iz oblasti zdravstva koji bi trebalo da budu potpisani u skorije vreme. Za naše ljudi koji rade u UAE, značajna informacija je da je u procesu dogovaranje i usaglašavanje međudržavnog dokumenta kojim će biti regulisan rad. Time se stvara pravni okvir za njihov rad i naši radnici u UAE će biti bolje zaštićeni.

Mislim da smo i mi i Emiraćani definisali da smo postali strateški partneri. Mi nismo strateški partneri na globalnom planu, i mi i oni smo male zemlje za globalna nadmetanja. Oni su finansijska velesila, mi to nismo, ali mi smo njima prvi partner u našem regionu, i oni to poštuju. Naše polazište je da su oni nama najvažniji partner u zoni Gulfa.

Ipak, naši odnosi nisu bili oduvek takvi...

- Emiraćani su u vreme ratova devedesetih godina imali drugačiju predstavu o Srbiji i Srbima, pomagali su Bošnjake, imaju drugi odnos prema Kosovu i Metohiji u odnosu na nas; međutim, mislim da smo u ovih pet godina došli u fazu da to više nije crno-bela slika, te da razlike u nekim pogledima ne budu problem za dobre prijateljske odnose. Slika o Srbiji se menja. Ona nije u potpunosti izmenjena, ali svako od Emiraćana ko je otišao u Srbiju vratio se samo sa rečima hvale. Činjenica da u Srbiji rade i „Etihad“, i „Mirabank“, i „Al Dahra“, i Masdar institut, govori da smo mi stvarno zemlja partner za njih. Nama je jako stalo da investitori iz privatnog biznisa sve više krenu prema Srbiji.

  

Predstavljanje potencijala Srbije u UAE

Da li je ekonomska saradnja jedan od ključnih elemenata Vašeg rada u UAE?

- Počeci ekonomske saradnje su dobri, ali ima mnogo prostora za njeno jačanje. Vidimo da Emiraćani trguju sa celim svetom, da je njihovo tržište veliko, da su jako sposobni da robu koju dobijaju reeksportuju dalje. Zainteresovani smo da unapredimo trgovinu, da damo asoritman roba koje možemo da isporučujemo. Oni znaju da mi imamo jako dobre poljoprivredne proizvode i voće i povrće, ali isto tako i mi moramo biti malo uporniji. U razgovorima koje imam ovde, obično se kaže da im nismo dobro približili Srbiju i njene ekonomske potencijale. Emiraćani su ljudi od biznisa i gledaju svoje interese. Zato ćemo organizovati da se Srbija na jako dobar način prikaže u UAE, sa svim potencijalima i svim mogućnostima koje možemo da pružimo UAE, bilo kroz isporuku naših poljoprivrednih proizvoda, bilo kroz naše tehnologije.

  

Turizam je naša velika šansa

Možda je jedan od prvih koraka sve veća turistička poseta Srbiji?

- Jeste. Za turizam imamo sve predispozicije i siguran sam da bi on morao da bude mnogo bolji i na višem nivou. Imamo direktne letove na dnevnoj bazi, a u toku proteklog leta bilo je 17 letova iz Abu Dabija i Dubaija za Beograd nedeljno. Sada imamo dva leta dnevno. Mi smo imali više od 22.000 turista koji su iz Srbije posetili UAE.

S druge strane, Emiraćanima ne trebaju vize, Srbija im nudi dobar smeštaj i izvanrednu hranu, i što je najvažnije, mnogo je lepa. Imamo dobre komunikacije - imamo aerodrome i u Beogradu i u Nišu; na 80 kilometara od Beograda je Novi Sad, a od Niša do juga Srbije ima još manje. Imamo kvalitetne kadrove u ugostiteljstvu. Dokaz toga je da ovde u svakom hotelu imamo po nekog iz Srbije.

Emiraćanima možemo da ponudimo zimski turizam, što je za njih raritet, ali i letnji turizam, raftinge na Ibru i Drini. Možemo da im ponudimo planinski turizam, alpinizam, kao i verski turizam jer imamo dosta starih manastira, crkava, džamija, ostataka turskog perioda sa islamskim predznakom... Možemo da im ponudimo lov, ribolov, zdravstveni turizam; Srbija ima 360 banja, 360 mesta na kojima se leče različite bolesti.

  

Srpska dijaspora u UAE za ponos

Dosta vremena ste proveli kao diplomata u zemljama ex-Yu regiona, gde je dijaspora blizu matice. Da li Vam se čini da je struktura dijaspore u UAE drugačija u odnosu na Evropu, Ameriku i Australiju?

- Naši ljudi ovde su u značajnom procentu visokoobrazovani, nalaze se na značajnim funkcijama, predstavnici su velikih stranih kompanija i na najbolji način predstavljaju Srbiju. S druge strane, za mnoge evropske zemlje ljudi kupuju kartu u jednom pravcu. U UAE dolaze i vraćaju se, ali ne dolaze da bi zauvek ostali. Ovde ljudi dugo ostaju, po 15 ili 20 godina. Nije ni čudo što je ministar Dačić rekao da je UAE za njih druga domovina. Da nisu našli sebe, oni bi se vratili. I ministar inostranih poslova UAE je rekao da je ljudima uvek teško kad odu iz domovine, ali da im je ovde dovoljno dobro jer ostaju i grade karijeru.

Na sastanku sa našim ljudima u Dubaiju bilo je mnogo predloga kako da se pospeši saradnja između Ambasade i članova dijaspore. Kako Ambasada može da izađe u susret našim ljudima, a kako naši ljudi mogu da doprinesu boljoj slici naše zemlje u UAE?

- Došao sam u UAE u vreme kada su naši ljudi bili na godišnjim odmorima, tada nije bio dobar trenutak da se okupimo. Dobro je što smo se nedavno okupili, što smo pričali, što ima različitih ideja, što postoji interes za druženjima i zajedništvom.

   

Klubovi, gransko organizovanje i solidarnost

Šta je ono što bi Ambasada mogla da uradi?

- Ljudi moraju da znaju da Ambasada nije naredbodavni organ, ali imamo želju i interes, koja je na sreću opšta i zajednička svima da Srbi ovde trebaju biti malo češće zajedno, da nađu mesto na kom će se češće okupljati. Iskreno, nema tu velike filozofije - svuda u svetu postoje mesta okupljanja Srba; gde se poštuje naša tradicija, pesma, muzika, folklor, književnost, slikarstvo, i slično. To je ono što će držati ljude. Ambasada može da pruži snažnu moralnu podršku okupljanjima, ali ne može da bude administrator bilo čega. To bi mogla čak i zemlja-domaćin da nam spočita kao korak koji nije u skladu sa njenom osnovnom funkcijom. Mi možemo da pružimo pomoć u organizaciji, možemo da damo sugestije i predloge.

Druga jako bitna dimenzija jeste da naši građani treba da budu jako solidarni jedni prema drugima. Svi su ovde u nekom biznisu, privatnom ili državnom. Moraju jedni druge da prate u tome, da pomognu jedni drugima. Da li će kroz klubove postojati sekcija za privredu, gde će privrednici moći da razmenjuju iskustva, pa lekarska sekcija... Najbolji način organizovanja je zadatak na nivou zajednice, i naši građani bi trebalo da znaju da će Ambasada uvek pomoći kada im je to potrebno, da stanemo iza njih, da ih podržimo.

Dakle, inicijativa i osnovna ideja mora da dođe od zajednice, a u skladu sa mogućnostima Vi ćete tu ideju podržati, a ako je ideja o nekom biznisu bolje je oformiti klub za razvoj biznisa čiji će predstavnici kontaktirati Ambasadu?

- Inicijativa mora da bude zajednička. Jedni bez drugih ne možemo. Ali osnovna delatnost je na zajednici, a Ambasada će ih podržati. Svi su ovde došli zbog biznisa, oni su ovde ušli na tržište i na tom tržištu moraju da pokažu svoje sposobnosti, svoje mogućnosti i da nađu svoj prostor. Kad postoji problem, mi hoćemo da pomognemo, ali ne možemo ništa da garantujemo, samo možemo da zamolimo kao što i oni mole. Svi moraju da znaju da su ušli na tržište rada, na tržište na kom postoji konkurencija i trebalo bi da se pripreme da u toj konkurenciji pokažu svoja umeća, ideje i sve ono što im obezbeđuje uspeh u radu. Ako im je potrebna podrška – tu smo.

Ljudi treba da znaju da Ambasada ovde postoji i zbog njih, servis smo za konzularne poslove, ali isto tako možemo biti od velike koristi i podrška i za sve druge poslove. Hoćemo da budemo i mi deo dijaspore, jer zajedno živimo u ovoj zemlji i delimo istu sudbinu. Poruka našim ljudima u UAE glasi: „Ambasada je deo vas, naša komunikacija mora biti dvostrana.“

  

Tri stuba diplomatskih aktivnosti

Šta ćete smatrati najvećim ličnim uspehom za vreme mandata u UAE?

- Ako naše firme budu više prisutne ovde, ako razgranamo biznis i taj biznis da rezultate, to bi bila jedna dimenzija koju bih smatrao uspehom.

Druga dimenzija je kultura.Mi imamo mnogo prostora za kulturu; opredeljujemo se za muzeje, muziku, knjige, imamo slikarske škole, možemo da dovedemo reditelje, ali i sportiste. Ministarka kulture mi je rekla da bi oni hteli da formiraju nacionalni orkestar. Rekao sam joj da možemo mi da joj pomognemo.

Jačanje ekonomske, kulturne, kao i sportske razmene, sa naglaskom da naše prisustvo u tim segmentima u Emiratima bude značajnije biće u fokusu mog diplomatskog boravka u UAE.

  

Ivan Zeljković

Foto: Boris Dejanović, Pixabay


Lajkujte našu Facebook stranicu, da budete u toku sa najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku, namenjen ex-Yu populaciji.


Preporučene priče

FOTO-PRIČA: Top 10 dokaza da je Dubai postao vaša druga kuća

DIJASPORA – priča koja tera na razmišljanje

Destinacije u Srbiji koje morate da posetite


;