Nikada nisam, a i neću priznati, da Jadransko more više nije moje. Toliko emocija i uspomena me vezuje za njega da je, želeo to da priznam ili ne, neraskidivo vezano za mene i moj ceo život.

Prvi susret sa Trogirom i Segetom Donjim, među nama rečeno, malim mestom zalepljenim na saobraćajni znak “Trogir”, samo u suprotnom smeru, posetio sam sticajem okolnosti prvi put 1974. godine sa Vesnom, sestrom od ujaka, čiji je otac učestvovao u gradnji i projektovanju prvog kampa u Segetu Donjem, za tržište iz celog sveta.

Pored mora, obale, sunca i suncobrana, najviše su me privukli ljudi svojom dobrodušnošću okupani u taj znameniti, dalmatinski govor, koji, bar meni, brzinom svetlosti ulazi u uvo.

Od te, sada već prilično daleke, 1974. godine, bio sam u Segetu mnogo puta. Na letovanju, zimovanju, na dočeku Nove godine. Često sam i sam sebe pitao šta je uzrok mog stalnog povratka u Seget Donji kod Trogira.

Odgovor je uvek isti – ljudi, pomalo otrcano, ali to su zaista – ljudi. Poznanici, prijatelji, drugari, drugarice, mlade, pa i starije dame.

Crkva u starom delu Donjeg Segeta, ulice toliko male da više spajaju komšiluk nego što ga razdvajaju. Tu je svako spremanje obroka potpuno zajednički proces, što po zvuku krčkanja, što po mirisu koji se širi i poklapa sa bilo kojim drugim komšijskim miomirisima slične ili različite klope.

Planina iznad u neposrednoj blizini je Vilaja. Preko puta je (polu)ostrvo Čiovo, toliko dugačko da skroz zaklanja pogled ka otvorenom moru. Ali to što se nalazi između Čiova i Vilaje je najlepši proplanak mora i obale. 

Tu je, između ostalog, i Seget Donji. A u njemu crkva, nekad Rotondo i Kod Antonija, dva nazovi kafića i sadašnji restoran na obali. Sve je malo i zato posebno. Mol sa nekoliko čamaca i dva-tri brodića za ribarenje. Tu su i dve pijačne tezge za jutarnje ponude sveže, tek ulovljene ribe. Preko dana tu se jede, pije, kunja i spava na jarkom suncu.

Tek kasnije uveče tuda prođe poneki par ispeglanih turista koji udišu večernji vazduh sa mora i mola. Tako je i dan danas, posle tolikih godina, promena nema…

Zoran Petrović

Foto: Wikimedia/Arkadiusz Markiewicz

Wikimedia/Ante.sore

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji.

Preporučene priče

Rotirajuće kule u Dohi: Novi simbol prestonice Katara (FOTO)

EMIRATES traži kabinsko osoblje: Prilika za posao iz snova

FOTO-PRIČA: Na Limskoj regati i učesnici iz UAE