U vremenu vladavine dubokih podela koje počinju odabirom jednog od dva puta - da li smo levičari ili desničari, i posledicama tog izbora koji nas neizostavno survavaju u ambis, frontmen benda „Van Gog“ Zvonimir Đukić Đule vođen isključivo instinktom, odlučno bira da ide pravo, pod zastavom muzike. Saživljen sa esencijalnom jednostavnošću koja kipi iz dela koja stvara, Đule beskompromisno sledi put lične slobode. Po prirodi hedonista, u osnovi umereni optimista koji prezire bahatost, posvećen je muzici, fotografiji i poeziji do kraja. Otud je, valjda, i uspeo da sačuva večitog dečaka u sebi, i da sinergijom iskonski čiste bezazlenosti i životne mudrosti oboji pesme „Van Goga“. Otud je, valjda, i opus „Van Goga“ vanvremenski – njihove pesme postale su rokenrol klasici koji će nadživeti svoje tvorce.

Da je mogao da bira, Đule bi izabrao da bude nevidljiv za kamere i objektive foto-aparata i neupadljiv za oko neupućenog posmatrača, i to je možda jedini segment u kom ga je život izneverio – doduše, na najlepši mogući način. Jer, publika koja voli muziku grupe „Van Gog“ u njoj prepoznaje ono najfinije tkanje koje bend plete notama i stihovima, emitujući snažne poruke. Koliko god Đule bio odmeren u svojoj nenametljivosti i stidljiv po svojoj prirodi (a jeste!), toliko njegove pesme nisu.U to smo imali prilike da se uverimo u proleće 2016, kada je "Van Gog" svirao u Dubaiju kao prvi i za sada jedini bend sa prostora ex-Yu koji je nastupao u ovom delu sveta. U to je imala prilike da se uveri i publika na rivi u Tivtu 28. decembra ove godine - da „zaroni“ u „Van Gogovu“ muzičku riznicu i „napuni“ se vatrometom energije za celu narednu godinu.

U intervjuu za crnogorski dnevni list "Dan", pred nastup u Tivtu, Đule je "zavrteo" "točak vremena" i podsetio se koncerta u Dubaiju, kao i najvažnijih momenata koji su obeležili 2019. godinu u životu "Van Goga".

- Koncert u Dubaiju bio je zaista fantastičan, pravi rokenrol vatromet generacija sa ex-yu prostora koje žive na Bliskom istoku - kaže Đule. - Bilo je puno euforije, emocija, sjajne energije, nostalgije. Žao mi je što taj koncert nismo zvučno i video snimili. 

Na vašem nastupu u Dubaiju bilo je više publike nego na nastupima folk zvezda koje ovde često gostuju. Došla je publika ne samo iz Emirata, već i iz Katara, Saudijske Arabije, Kuvajta... Kako, iz tog ugla gledano, vidite sliku nove generacije ex-yu dijaspore – odlazimo u potrazi za boljim životom i „tamo daleko“ imamo sve, ali ipak žudimo za uspomenama iz domovine i emocijama koje kao nevidljivi kofer nosimo sa sobom gde god da odemo?

- Imam običaj da po završetku svirke sednem za šank i pričam sa publikom. U inostranstvu je to uvek neka vrsta male intimne ispovedaonice; saznate ko je otišao da bi napredovao u karijeri, ko da bi obezbedio bolju budućnost za porodicu, a za koga je odlazak bio nužnost iz ubeđenja. Kroz te razgovore sa ljudima za kratko vreme postanete bliski. Iako su otvoreni prema novom životu, uvek postoji doza nostalgije i želja da bar na tren ožive uspomene. Uzvišen je osećaj kad uz muziku koja kroz emotivno vrenje dođe kao božiji lepak, zajedno uspemo da spojimo u mozaik davno razbacane slike iz prošlosti i probudimo sećanja na neka prošla vremena.

Ova 2019. bila je takozvana isusovska godina za grupu, 33 godine otkako „Van Gog“ postoji. Kroz koja ste sve iskušenja prošli za ove prve 33 godine?

- U februaru 2019.godine obradovali smo publiku našim novim albumom „More bez obala“, a u martu je izašla i knjiga istoimenog naziva u izdanju „Lagune“. Naravno, kao i uvek do sada, ostali smo dosledni sebi, nismo nikada mešetarili, nismo kalkulisali i u kreativnom smislu, muzikom smo i ovoga puta poveli različite generacije na jedno potpuno novo, inspirativno muzičko putešestvije. Drago mi je što ljudi to prepoznaju i sa punim poverenjem nam se prepuste.

Šta je sa onima koji ne razumeju „Van Gog“, gde je tu „kvar“?

- Uveren sam da im treba samo malo više vremena da dešifruju ljubavnu poruku koju im šaljemo.

Šta je bila inspiracija za „More bez obala“ – album i biografiju grupe?

- Sloboda. More bez obala, kao simbol života bez ograda.

Koliko ste Vi slobodan čovek i koliko je to teško biti u današnje vreme?

- Isto onoliko koliko je jednostavno biti svoj. Brata i mene roditelji su učili da budemo slobodni u hrabrosti, hrabri u slobodi, odlučni u vodi do nosa i svoji bez plača, dok po žaru hodamo bosih stopala.

Po čemu pamtite Milana Mladenovića, osim po tome što Vas je naterao da počnete da pevate i da šprahfeler preobratite u svoj zaštitni znak?
- Milan je bio i ostao čovek sa velikim „Č“. Neverovatan umetnik, Mocart savremenog doba. Pamtim ga po osmehu, taj osmeh ga je branio od zlonamernih. Njegov prerani odlazak nenadoknadiv je gubitak.

SRĐAN TODOROVIĆ ŽIKA, ĐULE I MILAN MLADENOVIĆ 

U srži rokenrola je bunt, potreba da se kritikuje sve oko nas – od sistema vrednosti koji je dramatično urušen, do režima na globalnom nivou. Kako ste to pogonsko gorivo koje može da bude rušilačke prirode uspeli da transformišete u poeziju koju pevate?

- Preplitanje nota i stihova kroz svakodnevnicu je posebna čarolija, melem koji ume da isceli dušu i obraduje maštu, a razigrana mašta u znak zahvalnosti zna da čini svašta. Ako je muzika naše slikarsko platno, a stihovi noćno nebo, onda je svaka naša pesma pismo zvezdama, pismo posvećeno ljudima koje volimo.

Iza „Van Goga“ je mnogo albuma. Koja pesma je najteže „rođena“?

- Bilo je za sve ove godine, tu i tamo što lakih, što teških kreativnih poroda, ali nikada po tom pitanju u našoj muzičkoj laboratoriji nije bilo dozvoljeno kalemljenje po svaku cenu pod izgovorom “da se ne baci”. Kad se pesma najavi, ako se u par minuta do kraja ne prestavi i ne pojavi, okrećem joj leđa, zaboravljam na nju; ko zna, možda je odnekud poslata da me zavara, da mi ukrade vreme?!

Publiku ste ovih dana obradovali novim spotom za pesmu „Emotivno miniran“. Otkud ideja da smestite priču na Divlji zapad i da pozovete glumicu Bojanu Ordinačev da vam se pridruži pred kamerama?

- Eto, ostvarili smo još jedan dečački san. Na snimanju smo se igrali baš kao deca, bili smo kauboji i sve je bilo baš kao nekad, kao u boji; hteli smo da izbegnemo kliše i da se prepustimo čarima putovanja kroz vreme. Raduje me činjenica da se Bojana Ordinačev koja je odrasla uz naše pesme, svojim temperamentom i karakterom pronašla u ulozi Divlje Reke, a da su se Srba kao Hladni barmen, Cvika kao Kobni bogataš i Stika kao Pakosni kauboj, uspešno saživeli sa svojim ulogama. Uloga Prljavog šerifa dodeljena meni, vezuje se za staru ljubav koja zaborava nema. U nemogućnosti da se izbori sa ljubavnim duhovima iz prošlosti, Prljavi šerif dopušta da ga savlada emotivni poraz u srcu i duši, i tako isprovociran kreće u akciju sa svojom bandom, sve sa namjerom da se osveti Divljoj Reci.

Opozitiv Vašoj životnoj filozofiji?

- Uvek vladam svojim padom, jer verujem da je i pad let. Nijedan pad, barem do sada, nikada u meni nije ublažio želju da ponovo ustanem i krenem dalje. Vodim se onom „Nije važno koliko si puta pao, već koliko si puta posle pada ustao i svojim putem dalje nastavio“.

 SA SNIMANJA SPOTA "EMOTIVNO MINIRAN"

Šta je ono poslovno, a šta lično što ćete poželeti sebi i „Van Gogu“ u 2020. godini?

- Želja mi je pre svega da svi budemo zdravi i blagoslovni, da sačuvamo porodice od bezumlja globalne svakodnevnice, da decu otrgnemo od pošasti neukusa. Želja mi je da budu napisane i objavljene neke nove knjige, odštampani neki dobri albumi, snimljeni neki novi super filmovi koji svojom tematikom slave lepotu života.

Foto: Privatna arhiva

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.
NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji. 

Preporučene priče

BIRO VODIČ: Top 11 lokacija za novogodišnji vatromet u UAE

NAJBOLJI! Veliko priznanje za balkanski restoran u Dubaiju

Šta nas očekuje u Dubaiju 2020. godine?