Bliski istok lagano ali sigurno postaje nova Zapadna Evropa ili nova Amerika za ljude sa prostora bivše Jugoslavije. Samim tim, raste i interesovanje za učenje arapskog jezika.

Pronaći dobrog profesora koji će vas naučiti arapskom veliki je izazov, tim pre što na balkanskim prostorima ovaj jezik nije bio u fokusu interesovanja studenata kao što je to slučaj sa engleskim, nemačkim, francuskim, a poslednjih godina i kineskim jezikom.

Utoliko je znanje onih koji su do tančina savladali arapski jezik dragocenije. Iako se možda čini da je arapski lakši od srpskog, jer ima samo tri padeža naspram naših sedam, valjalo bi dobro „izlomiti jezik“ i, ono još važnije, proniknuti u njegovu dušu kako biste s lakoćom mogli da razgovarate sa onima kojima je arapski maternji jezik.

Taj dar dugo je sticala Dijana Marković, prevodilac i profesor arapskog jezika i književnosti. Našoj zajednici u pustinji Dijana je dobro poznata kao „učiteljica arapskog“, kako je od milja zove većina njenih „đaka“. Odlaskom u Ujedinjene Arapske Emirate i druge zemlje Bliskog istoka i zapošljavanjem u ovdašnjim kompanijama ljudi sa prostora bivše Jugoslavije iznova su se vratili i u "školske klupe", svesni da im savladavanje arapskog donosi niz prednosti na ovom podneblju. Zato sebe i nazivaju "đacima", a profesorku Marković "učiteljicom arapskog", jer ih uči ovom jeziku baš kao što su nas učiteljice upoznavale sa azbukom kada smo polazili u prvi razred osnovne škole.

Oni koji profesorku Marković prate na društvenim mrežama. čitajući njene priče iz bogate istorije, tradicije i kulture arapskog naroda, ova mlada žena s puno ljubavi i posvećenosti otvara vrata čudesnog arapskog sveta.

U razgovoru za Naš BIRO Dijana Marković otkriva zašto je odabrala da studira baš arapski, a ne neki od komercijalnijih jezika, govori o kulturi naroda koji nam postaje sve bliži i tajnama arapskog jezika koji će, bez nikakve sumnje, biti jezik budućnosti.

- Kao što sam u životu uvek bivala privučena neobičnim i drugačijim stvarima, tako sam birajući arapski jezik kao svoj životni poziv, osetila da ću kroz njegovu autentičnost otkrivati stvari koje izlaze iz okvira uobičajenog – kaže Dijana Marković za Naš BIRO.

- Arapsko pismo, jezik i kultura su u svojoj osnovi najlepši delovi ezoterije, koji zahtevaju dubinu i posvećenost i sagledavanje stvari iz više uglova kako bi se došlo do krajnje istine. I danas, kao i na samom početku, vode me ljubav i želja za stalnim otkrivanjem novih lepota ovog drugog dela sveta, neslućenih dubina lepote jezika, egzotične kulture Orijenta i spajanja Istoka I Zapada.

Koliko je nekome ko je rođen i odrastao u Srbiji bilo teško da "zaroni" u "arapski svet", shvati pravila koja u njemu važe i savlada arapski jezik kao maternji?

- Da biste ušli u jedan potpuno drugačiji svet kakav je arapski, neophodna je velika ljubav. Razlike između života i kulture na našem i podneblju arapskog sveta je ogromna, u nekim delovima naizgled nepomirljiva. Sama arapska kultura usled velike podeljenosti unutar nje je veoma raznolika; stoga, na primer, Arapima iz zemalja Zaliva nije lako da razumeju običaje koji vladaju u zemljama Magreba.

Kada ulazite u svet arapskog jezika i kulture neophodno je biti potpuno otvoren ka drugačijim pravilima i načinima života. Ono što je veoma karakteristično za Arape muslimane, koji čine većinu arapskog stanovništva, jeste to da Islam vodi njihov život od jutra do mraka i od rođenja do smrti. Shodno tome, edukacija i proučavanje religije kao načina života je neophodna kako bi se otvorila vrata ka boljem razumevanju ovog sveta.

Nadalje, potpuno ovladavanje arapskim jezikom iziskuje stalna dodatna učenja, jer je arapski kao i svaki drugi jezik veoma živ, posebno usled diglosije koja je ovde naglašenija nego u bilo kom drugom jeziku.

Najveći izazov u učenju je veoma slaba okruženost ovim jezikom na našem području, kao i svakoj vrsti arapske umetnosti, ponajviše poput filma ili muzike. Kad bismo barem malim delom bili izloženi arapskom jeziku kao na primer engleskom, bilo bi mnogo lakše ovladati glasovnim sistemom i melodikom, što je velika olakšica za početak učenja jezika.

Šta Vam je bilo najteže da savladate u arapskom, koje su zakonitosti ovog jezika?

- Arapski jezik spada u grupu semitskih jezika sa izrazitom infleksijom. Pravila su potpuno drugačija u odnosu na naš jezik, ali upotrebom određenih formula sa malim stepenom odstupanja stvaramo najrazličitije vrste reči. Morfologija ovog jezika je složena, sa neslućenim mogućnostima derivacije, a ono što je karakteristično su trokonsonantski glagoli koji nose ideju reči koje se dodavanjem nastavaka unutar nje šire do neslućenih visina. Zbog toga, arapski jezik jezik se smatra veoma bogatim jezikom.

Kad ste počeli da držite časove arapskog i ko su Vam bili prvi đaci?

- Podučavanjem arapskog jezika sam počela da se bavim na završnim godinama studija. Đaci su bili različitog uzrasta, profesija i interesovanja, te sam imala zadovoljstvo da podučavam ljude koji su istinski zaljubljenici u arapski jezik i učili su ga samoinicijativno, do ljudi kojima je bio neophodan zarad posla, kao i studente kojima sam tada pomagala u pripremi ispita.

Šta je našim ljudima najteže da nauče kad počnu da se upoznaju sa arapskim jezikom?

- Ljudi sa naših područja su veoma dobri u savladavanju stranih jezika i sa lakoćom ih usvajaju. Najveći izazov sa kojima se suočavaju prilikom učenja arapskog jezika jeste izgovor arapskih glasova i njihova interpretacija, budući da u našem jeziku nemamo slične glasove i neophodno je vreme i vežbanje kako bi se naš govorni aparat podesio.

Takođe, u samom početku Arape nije moguće lako razumeti, jer veoma brzo pričaju, a i u samom jeziku postoji mnoštvo sličnih glasova koje je teško razlikovati.

Pandemija korona virusa osnažila je učenje na daljinu i naučila nas da je čitav svet jedno veliko tržište koje je svima dostupno ako imamo internet. Da li se broj zainteresovanih za učenje arapskog povećao u poslednje dve godine i iz kojih zemalja Vam se ljudi najviše javljaju?

- Broj polaznika online kursa arapskog jezika se vidno povećao početkom pandemije, a čini mi se i svest ljudi da je ceo svet jedno tržište. U prilog tome ide i činjenica da je za ove dve godine više od 250 ljudi pohađalo moje online grupne kurseve arapskog jezika. Zanimljivo je da su dve grupe koje su počele sa učenjem na samom početku epidemije i dalje na kursu, i njihov nivo znanja je sad već na veoma visokom nivou, i na to sam neizmerno ponosna. Najveći broj polaznika su ljudi sa ex-Yu područja koji žive i rade na Bliskom istoku.

Koliko vremena je potrebno da bi neko naučio arapski toliko da bi njime mogao da se služi kad stigne u bilo koju arapsku zemlju?

- Ukoliko govorimo o savladavanju arapskog pisma, potrebno je nekoliko meseci kako bi se ovladalo pisanjem, dok čitanje iziskuje malo više vremena. Ukoliko ste okruženi ljudima koji govore arapskim jezikom, učenje konverzacije je vidno olakšano. U zemljama Bliskog istoka postoje dvojezični natpisi (arapsko-engleski) što je velika olakšica, jer ukoliko znate da pročitate reč na arapskom,a ispod je prevod na engleski, automatski pamtite veliki broj reči.

Ono što je važno naglasiti jeste da je arapski jezik poznat po diglosiji, odnosno mnoštvu vidno različitih dijalekata, usled velikog broja zemalja u kojima se govori. Budući da je veoma teško savladati sve dijalekte, jer se veoma razlikuju (na primer, Emiraćani vrlo slabo razumeju Tunišane) kao osnova svih dijalekata se uči književni arapski jezik, tkz. “Alfusha”.

Do skoro je važilo da je kineski jezik onaj koji će biti najkorisniji u bliskoj budućnosti, a sada to važi za arapski. Postoji li inicijativa da arapski jezik bude predložen makar kao fakultativni jezik u školama u ex-Yu, s obzirom na to da su veze između bliskoistočnih zemalja i zemalja bivše Jugoslavije sve čvršće i verovatno će biti još čvršće u budućnosti?

- Ono što su nekada bila Libija i Irak, danas su zemlje Bliskog istoka. One su postale dom za mnoge ljude sa prostora bivše Jugoslavije i naša zajednica je svakim danom sve veća, što se posebno odnosi na područje Ujedinjenih Arapskih Emirata. Još nema naznaka da bi arapski jezik mogao da se izučava u školama, osim u madrasama (škole koje daju opšte i versko znanje i karakteristične su za područja na kojima žive muslimani).

U meni već određeni period raste želja za osnivanjem arapskog centra koji bi, osim podučavanja arapskog jezika i kulture, dao ljudima mogućnost poslovnog povezivanja, a svakako bi edukacija i spajanje Istoka i Zapada bila jedna od glavnih tema, a sve u svrhu slavljenja različitosti, a u isto vreme i pronalaženja jedinstvenosti sa ovim delom sveta.

Šta Vas je najviše fasciniralo u arapskoj kulturi, a šta nikako ne možete da razumete i prihvatite?

- Arapska kultura je umnogome drugačija, međutim stvar prihvatanja i razumevanja je opet usko povezana sa edukacijom i dubljim proučavanjem Kurana kao Svete knjige Islama, Šerijatskog prava koje je sastavni deo islamske vere i sastoji se iz niza verskih propisa koji se odnose i na svakodnevni život, Suneta koji predstavlja ponašanje i dela Poslanika Muhameda, a odnose se na skup hadisa i predstavljaju vernicima “uputstva” za život, zatim izučavanje Kijasa koji predstavlja rešenja koja su na osnovu analogije izveli islamski pravnici, kao i Urf adet koji predstavljaju narodne pravne običaje.

Posebno je zanimljiv arapski poslovni bonton, koji predstavlja niz pravila ponašanja u poslovnom svetu i veoma je značajno njegovo poznavanje ukoliko želite da ostavite dobar utisak i realizujete posao. Oni što ljudi sa naših prostora najteže prihvataju jeste određena vrsta flegmatičnosti i prepuštanje stvari i ishoda Allahu (naziv za Boga u Islamu) kroz čuvenu frazu “Inshallah” koja ima značenje “Ako Bog da”.

Da li ste imali Arape koji su kod Vas dolazili da ih naučite srpski?

- Da, veliki broj Arapa je oženjen ženama sa naših područja i zarad ljubavi su odlučili da uče srpski jezik, a uglavnom su u pitanju Sirijci i Libanci. Podučavajući Arape srpskom jeziku, mogu da kažem da je za njih naš glasovni sistem veoma izazovan, budući da postoje glasovi sa kojima se prvi put susreću. U arapskom jeziku postoje svega tri padeža, stoga i oni predstavljaju veliki izazov prilikom učenja.

Koje knjige biste preporučili ljudima koji još ne govore arapski, a koje će ih na najbolji način upoznati sa mentalitetom i običajima u arapskom svetu?

- Knjiga koja na veoma sažet način opisuje kulturu arapskog sveta je “Istorija arapskih naroda” autora Alberta Huranija i predstavlja sintezu i celovit pogled na istoriju Arapa koji seže čak do pozne antike.

Takođe, delo “Istorija arapske književnosti“ autora Frančeska Gabrijelija je osnova razumevanja prve pojave književnosti i običaja preislamskih Arapa, kao i poređenje savremene arapske književnosti i kulture koju je ona donela među arapski svet.

Svakako su nezaobilazne knjige profesora Darka Tanaskovića, poput dela “Islam - Dogma i život”, koje predstavlja sintezu osnovnih znanja, pojmova i pojava islamske religije, kulture i istorije i njihovog uticaja na život nekadašnjih i današnjih naroda ne samo u islamskim državama, već i u celom svetu.

Naš BIRO

Foto: Privatna arhiva

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji.

Preporučene priče

Izbori u Srbiji: Prijavite se za glasanje u UAE do 12. marta

BOJANA MILANOVIĆ KONDOUROUJIAN: Uvek smo tu jedni za druge

Žene iz Emirata oduševljene modelima dizajnerke iz Srbije