Ćirilo i Metodije su bili grčka braća iz Soluna, koji su svojim radom pomagali kulturni napredak Slovena zbog čega su ostali upamćeni kao „slovenski apostoli“. 

Oni su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena. Posle njihove smrti njihovi učenici su nastavili njihov prosvetiteljski rad. Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije su udarili temelje slovenskoj pismenosti. 

Ova dva brata su rođena u Solunu (Ćirilo je rođen 827. ili 828, a Metodije 815. ili 820. godine). Pretpostavlja se da su bili grčke nacionalnosti, ali su, pošto je Solun bio okružen Slovenima, naučili su slovensko–makedonski dijalekt.
Ćirilo je prema knjizi ,,Život Ćirila”, bio najmlađi od sedam braće i njegovo kršteno ime je bilo Konstantin.Poznavao je hebrejski i arapski jezik, pa je zahvaljujući tome bio u članstvu vizantijskog poslanstva u arapskom kalifu, u Samari 851. godine. Doprineo je poboljšanju odnosa Vizantije i abasidskog kalifata. Zajedno sa nekoliko arapskih teologa učestvovao je u raspravama koje se tiču principa Svete Trojice. Metodijevo kršteno ime je bilo Mihail, rođen je 856. godine. 

Poslani su među Slovene čijom državom je vladao knez Rastislav, a njegova je zamisao bila da na ovaj način ojača svoju vlast i stabilnost u državi, te da se tako uspešno odupire svakom mogućem uticaju izvan njegove države. Trebalo je ojačati samostalnu moravsku crkvu koja će biti sačinjena od domaćeg sveštenstva, sa upotrebom sopstvenog liturgijskog jezika. Vizantija je, zbog toga, poslala Ćirila i Metodija koji su se za ovaj zadatak dobro pripremili. Jedan od najvažnijih zadataka bilo je Ćirilovo sastavljanje prvog slovenskog pisma, nazvanog glagoljica. Na jezik Slovena su preveli neke od važnijih crkvenih knjiga. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik i tada su postavljeni temelji slovenske književnosti.

Knez Rastislav ih je primio 846. godine. Svojom uspešnom misijom stvorili su brojne neprijatelje koji su ih podmuklo napadali.

Zahvaljujući velikoj angažovanosti Metodija slovenska liturgija se uveliko proširila po cijeloj Moravskoj. Po tom osnovu je u Rimu protiv Metodija podignuta optužnica 879. godine, tom prilikom mu je uručen poziv da ode kod pape. 

Slovensko bogosluženje je potvrđeno bulom „Marljivost tvoja“ od strane pape Jovana VIII, 880. godine. 

Dve godine kasnije slovensko bogosluženje je potvrđeno i od carigradskog patrijarha Fotijea. Metodije je preveo Bibliju na slovenski jezik. 

Kada je umro u Moravskoj su ponovo zabranili slovensku liturgiju, a mnogi njegovi učenici su prognani. Njihova dva učenika, Kliment i Naum su sastavili pismo koje je nazvano ćirilica.

Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture.

Kod Pravoslavnih naroda obeležava se 24. maja svake godine. Kod Slovaka i Čeha obeležava se 5. jula.

Izvor : https://www.biografija.org/religija/cirilo-i-metod...