BIRO PRIČE

Dan državnosti Srbije

Svečanostima u Srbiji i širom dijaspore danas se obeležava Dan državnosti u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka i usvajanje Sretenjskog ustava.

15.02.2016.

Dan državnosti Srbije slavi se na Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je u Orašcu počela borba za oslobođenje od petovekovnog ropstva pod Turcima. Na isti dan 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi srpski Ustav, koji je označio i početak savremene državnosti.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Prvi srpski ustanak

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović. Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom. Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Sretenjski ustav

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, a koji je bio ustrojen po uzoru na francuski i belgijski. Tekst Ustava, veoma liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, ugledni novinar i srpski nacionalni radnik. Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

Dan državnosti obeležava se brojnim svečanostima kako u Srbiji, tako i u dijaspori. Predsednik Tomislav Nikolić tradicionalno će dodeliti odlikovanja povodom praznika. Zaposleni u Ambasadi Srbije u Abu Dabiju prirediće svečanost povodom državnog praznika Srbije.

Najveći svetski pretraživač Google na domenu Google.rs danas je čestitao Dan državnosti Srbije postavljanjem srpske trobojke i ilustracijom Đavolje varoši.