Demografska slika Balkana iz godine u godinu dobija nove obrise, nažalost ne one na koje bismo mogli da budemo ponosni... Sve je više porodica koje prodaju svoja imanja u ex-yu državama i odlaze „trbuhom za kruhom“ u „beli svet“. Nekada je gotovo svaka peta kuća imala „glavu porodice“ u inostranstvu, na takozvanom privremenom radu, a poslednjih godina na ovako krupan korak odlučuju se čitave porodice.

Prema nezvaničnim podacima, iz Srbije svake godine ode oko 60.000 stanovnika starosti između 19 i 45 godina; taj trend započeo je 2012. i po svemu sudeći talas iseljenja ne jenjava. Slična situacija je i u Republici Srpskoj i BiH, odakle odlaze cele porodice, piše Srpska Info.

Kada se zakotrljao talas migracija sa ovih prostora, ljudi su najpre odlazili sporadično i uglavnom pojedinačno, dok su njihove porodice ostajale u Republici Srpskoj. Onda je sve više zaživljavala praksa spajanja porodica, ali većini onih koji su otišli ni na pamet nije padalo da prodaju kuće i stanove.

Za razliku od tih ne tako dalekih vremena, danas se sve češće dešava da ljudi koji su s porodicama započeli novi život u nekoj evropskoj državi povlače upravo ovakav potez.

Vitomir S. iz Banjaluke je, tako, pre nekoliko meseci prodao kuću u jednom prigradskom banjalučkom naselju:

– U Nemačku sam otišao pre nepune dve godine. Prvo je otišla supruga koja je medicinski radnik, a nakon nje smo otišli deca i ja. Lepo smo se snašli u Menhengladbahu, a pre nešto više od pola godine rešili smo da prodamo kuću u Banjaluci u koju sam sa roditeljima došao kao izbeglica 1995. godine. Jednostavno, ne nameravamo da se vraćamo na ove prostore. Imam tri sina i moram da mislim da njihovo bolje sutra. Takođe, mnogi ljudi koje znamo već su uradili isto ili to planiraju, zbog čega je za očekivati sve masovnija iseljavanja celih porodica.

Ovakav scenario, kako upozoravaju ekonomisti i demografi, ne pogoršava samo demografsku sliku u RS i BiH, nego se odražava i na celokupnu domaću ekonomiju. Najveći potresi trenutno su prisutni na tržištu rada.

Demograf Stevo Pašalić naglašava da je prva posledica pomenutog trenda smanjivanje broja stanovnika.

– I to ne samo onih koji odlaze, jer oni sobom nose i buduća rađanja. To najdirektnije utiče na promenu strukture stanovništva i to kako njihovih kvalitativnih, odnosno brojnih obeležja, tako i kvantitativnih. Naime, sad uglavnom odlaze mlađi i obrazovaniji ljudi koji su u reproduktivnom dobu. To znači da nam se smanjuje mlađi kontigent, što će uticati na smanjenje rađanja u budućnosti – kaže Pašalić.

Prema njegovim rečima, glavna ekonomska posledica masovnog odlaska ljudi je nedostatak radne snage, koji već sada predstavlja značajan problem.

– Odlaze nam ljudi koji su u zenitu ne samo reproduktivne, nego i radne snage. Činjenica je da se mnogi prostori prazne, odnosno da na njima uglavnom ostaju stariji ljudi, tako da više nećemo moći da ih revitalizujemo – ističe Pašalić.

Ekonomisti takođe upozoravaju na brojne posledice velikog odlaska stanovništva RS i BiH u svet.

Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS „Svot“, kaže da firme, zbog nedostatka radne snage, već ne mogu da proizvedu potrebne količine proizvoda ili da daju očekivani obim usluga.

– To sobom nosi smanjenje naplate poreza, lošije punjenje fondova, smanjenje potrošnje, smanjenje prihoda od direktnih i indirektnih poreza. Trend masovnog odlaska mogla bi da ublaži veća mogućnost zapošljavanja i veća primanja, kako bi ljudi mogli da zadovolje svoje životne potrebe. Međutim, jasno je da naša privreda ne može da se nosi s privredama država Zapadne Evrope u koje naši ljudi uglavnom odlaze, pa je ovaj trend teško okrenuti u našu korist. Takođe, u prilog nam ne ide ni demografska situacija u ovim državama, koje imaju hroničan nedostatak radne snage. To znači više prostora za naše radnike, odnosno, povećanje broja onih koji će napustiti ove prostore – naglašava Grabovac.

BiH bi, pod pretpostavkom da aktuelni trend rasta migracija bude nastavljen, u naredne tri godine moglo da napusti oko 210.000 ljudi. To je navedeno u dokumentu „Analiza i projekcije tržišta rada u RS 2019-2022“, koji je uradila Unija udruženja poslodavaca RS u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada.

Samo Republika Srpska će do 2022. imati za oko 35.000 manje dece do 15 godina, pre svega zbog negativnog prirodnog priraštaja i migracija. To će uticati na smanjenje radne snage i lјudskog kapitala u zemlјi. Prema nekim procenama, BiH je godišnje u proseku napuštalo najmanje 50.000 njenih građana, a neviđeni kolaps na tržištu rada mogao bi da se desi za nepunu godinu, kada će u Nemačkoj na snagu stupiti zakon koji će pojednostaviti i ubrzati procedure odlaska.

BiH je samo od početka ove godine napustilo čak 30.000 građana, mahom mlađih ljudi.

"U narednih pet godina, broj radno sposobnih stanovnika u RS će pasti sa 838.000 na 793.000. Smanjenje brojnosti radne snage i starenje stanovništva sve više postaju ograničavajući faktor privrednog rasta i razvoja u RS“, stoji u pomenutom dokumentu.

Procenjuje se da je za 25 godina iz BiH otišlo više od 1,14 miliona stanovnika, dok iz godine u godinu kontinuirano BiH beleži negativan prirodni priraštaj. Statistika pokazuje da, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, u BiH ima nešto više od 3,5 miliona stanovnika, što je u poređenju sa 1991. za skoro 845.900 manje. Reč je o najvećem demografskom padu unazad 100 godina, te najvećem demografskom padu na prostoru bivše Jugoslavije. Čak 85 odsto ljudi izgubljeno je zbog negativnog prirodnog priraštaja i konstantnog odlaska stanovnika u inostranstvo.

BIRO/Srpska Info

Lajkujte našu Facebook stranicu da budete u toku sa najnovijim informacijama na Bliskom istoku.

NAŠ BIRO je portal o Bliskom istoku namenjen ex-yu populaciji.

Preporučene priče

Nova slika srpske dijaspore: Podaci koji će vas iznenaditi

Blagostanje za sve: Nacionalna strategija UAE do 2031.

Spremite maramice: Ovako izgledaju odlasci iz domovine