Ta toplina u vazduhu, miris oud-a,  i masa ljudi koje dočekuju prijatelji ili porodica, dali su mi snagu da uzdignute glave prođem do taksi stanice, razmišljajući kako ću uskoro biti u njihovoj poziciji i dočekivati svoju porodicu i prijatelje.

Puna energije i želje za radom, privodila sam svoje putovanje kraju, spremajući se za potpisivanje prvog poslovnog ugovora posle završenih studija. Taj poslednji dan je, zapravo, tekao normalno (kao i svaki dan odmora), do momenta kad su me direktno sa ‘scuba divinga’ preporučili za rad u jednoj firmi zbog “vedrog duha, pozitivne energije i komunikativnosti”.

Nisam znala čime se firma bavi, nisam imala adekvatnu odeću, ali sam prihvatila da odem na razgovor na nagovor drugarice.

Dobih posao!!!

Ali, pre toga...

Krucijalni momenat odigrao se kada je u kancelariju ušao direktor koji je u hodu promrljmao “Just give me a minute, please”, na šta sam ja velikodušno odgovorila “I`ll give you two, don`t worry”. Taj pogled i tišina, koji su mi se učinili kao večnost  u tom momentu, zauvek će mi ostati u sećanju jer sam mislila da je moj intervju gotov, da mogu da se pakujem i idem nazad za Beograd. Naprotiv, to je bila odskočna daska i momenat izdvajanja od ostalih kandidata.

Real Estate… Hmm… Nije da sam baš razmišljala da ću ikad raditi u marketingu i prodaji nekretnina, koje su mi bile totalno stran pojam u tom momentu. Ali, novih iskustava nikad dosta... Ushićeno sam rekla “DA”, otišla za Beograd i čekala vizu za ponovni ulazak u zemlju.

... 

- Mama, mislim da sam dobila posao u Dubaiju! – uspedoh da prevalim preko usta na kraju prepričavanja o doživljajima iz Dubaija.

- Kako to misliš?!

- Paaaa, neki ljudi su me preporučili za neku firmu, imala sam intervju,  svidela sam im se i ponudili su mi posao.

- Neki ljudi, neka firma, usred arapske zemlje… Potpisuj taj ugovor za Bangalor i nemoj da se šališ sa ozbiljnim stvarima!

Jedna je mama :-)

Nisam odgovorila, ali nisam ni potpisala… Čekaću par sedmica, po cenu gubljenja ugovora sa indijskom firmom.

Mesec i po dana kasnije, slušajući svakodnevno da je “sve to prevara i laž”, “viza se radi za pet dana, a ne za mesec i po” - viza je stigla! Koferi spakovani, i eto mene u jednim od najlepših gradova sveta! Ponovo krećem od nule. Rastanak od društva i porodice bio mi je za nijansu tužniji od ostalih (iako sam vrlo često bila van zemlje), jer je ovo, u neku ruku, odlazak na duge staze. Ozbiljan životni period počinje...

Inače, zovem se Teodora, imam 24 godine, završila sam FON u Beogradu i godinu na Business Administration u Ljubljani, volim košarku, druženje i putovanja, i  u Dubaiju sam već šest  meseci. Ovo je uvodna pričica, da se malo upoznamo; naredne će biti u vezi sa poslom koji radim i životu u Dubaiju iz mog ugla.

“You only live once, but if you do it right, once is enough.”

Cheers i čitamo se uskoro! :-)

Teodora Nikolić

Foto: Privatna arhiva